Радичевић: Добротворно вече – Сведочанство љубави, вере и заједништва
На благодатно испуњеној Добротворној вечери, одржаној 25. маја,прикупљено је око 1,5 милион динара у духу хришћанске љубави.Овај племенити скуп надмашио је материјални циљ, поставши сведочанство снаге заједништва и духовне обнове.
Поред прикупљених средстава, са радошћу је објављено и обећање о донацији звона зацрквени звоник – симбола позива на молитву, мира и Божијег присуства у свакодневици.Вече је протекло у озрачју радости, проткано звуцима изворненародне музике, звуцима виолине који су будили срце и душу, каои молитвама које су се уздизале ка небу.
Сваки тон, сваки стих исвака изговорена реч носили су духовну поруку заједништва, надеи захвалности.Овај скуп није био само догађај – био је тренутак када сеневидљиве нити вере и љубави исплету међу људима, уједињујућиих у вишем циљу – служењу Богу и ближњима.
Благодаћу Божијом и молитвама вернога народа, почеткомсептембра 1997. године у селу Радичевић зачет је благословениподухват изградње храма посвећеног Рођењу Пресвете Богородице. Те године формиран је први иницијативни одбор, изабрано јеместо новог храма и постављен велики дрвени крст – као првиблагословени знак будуће светиње.
Беше то сведочанство вере ичежње народа да се у њиховом месту подигне дом Божији, духов-ни светионик за сва поколења.На празник Мале Госпојине, 21. септембра 1997. године, првипут је у Радичевићу свечано прослављена црквена слава. Мноштво верника и благочестивих гостију из свих крајева Војводине сабрало се на месту будућег храма, где су, молитвеним јединством,принети и освећени Славски дарови – колач, кољиво и вино.
Тога дана освећен је и крст на месту предвиђеном за олтар, као и звоник. До краја исте године израђен је преднацрт архитектонског решења храма, који је предочен благочестивом народу.
Планирано је да се са градњом започне у пролеће 1998. године. Иакосе сусретало са многим тешкоћама, тадашњи надлежни парохотац Синиша Панић настојао је да повременим служењем Свете Литургије на велике празнике, учвршћује веру и наду у народу.
Уочи празника Богојављења, 18. јануара 1999. године, на место будућег храма донета је копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице из свете царске лавре Хиландара. Тај догађај доживљен је као знак милости и благослова Пречисте Богомајке.
Иако су године биле бремените страдањима – од природних непогода до искушења, каква беше НАТО агресија 1999. године – вера народа није поколебана. У лето 2000. године обновљена је иницијатива и уз молитву, труд и љубав приложника из Бечеја, Новог Сада, Куле, Мола, Футога и самог Радичевића, приступило се почетку градње.На празник Мале Госпојине, 21. септембра 2000. године, положен је и камен темељац храма. Тај чин извршио је г. Ђорђе Предин, тадашњи директор „Сојапротеина“.
Средином децембра исте године започето је изливање темеља у којем су учествовали и тадашњи бечејски свештеници – отац Синиша и отац Стојан.На Видовдан 2002. године, Његово Високопреосвештенство Епископ бачки г. Иринеј освештао је темеље храма и положио пергамент са именима свештеника и чланова црквеног одбора – као вечити спомен љубави, заједништва и труда у Господу.
Дана 4. маја 2024. године, на иницијативу благочестивих мештана, одржан је збор са оцем Слободаном. Том приликом обнародовано је да храм достиже висину од 6 метара, а пројектована висина износи 18,5 метара. Прецизно су представљене потребе у материјалу и средствима за наставак изградње, а на рачуну је тада било 900.000 динара.
Село је одлучило да најпре самостално, срцем и вером, настави радове, а потом су се у помоћ укључили и предузетници из шире околине.
Годину дана касније, благословом Његовог Високопреосвештенства, у Радичевићу је постављен нови парох – отац Дарко.
Највећи и најрадоснији празник – празник Васкрсења Христовог, 20. априла 2025. године, први пут је прослављен Литургијским сабрањем у Светом храму и од тада се сваке недеље верни народ сабира на Свету Литургију. Храм под ведрим небом, иако недовршен, постао је духовно срце Радичевића.
На наменском рачуну данас се налази преко 5,5 милиона динара, док је вредност материјала који је већ прикупљен око 1,5 милиона динара. Наставак изградње храма је започет 16. јуна 2025. године, а уговор је потписан са грађевинском фирмом „ЧИВ-Грасиокомерц“ из Новог Сада.
Предстоје радови на зидању спољних зидова до висине од 8,5 метара, изградња свих сводова и куполица, као и подизање централне куполе. Процењена вредност ових радова износи око 6,5 милиона динара.
Након тога следи завршни подухват – подизање централне куполе до коначних 18,5 метара и покривање храма. За све ове радове потребно је издвојити још од око 6 милиона динара.
Мимо ових грађевинских радова постоје и најављене донације које могу бити реализоване тек након изградње храма, а то су: крст за храм, врата, електроинсталације и видео надзор.
Изградња овог светог храма није само подухват архитектуре и занатства, она је потврда и сведочанство истинске вере, љубави и наде. У сваком камену, у свакој цигли, у сваком прилогу неминовно је присутна жртва, жртва која је синоним и потврда љубави, коју је и Господ појавио и коју појављује свакодневно у животу свих нас.
Нека Пресвета Богородица, чијем је Рођењу ова светиња посвећена, буде заступница пред Престолом Свевишњега и нека укрепи све који приносе свој труд и дар, како би овај храм, у свој својој пуноћи, сведочио и био место благослова и милости Божије.
Помозимо заједно – изградња храма и даље траје
Драги пријатељи,
Наш сан о храму – месту молитве, мира и заједништва – још увек се гради. Скеле се полако уздижу, али до завршетка пута још има много корака… и сваки корак зависи од нас свих.
Зато вам се и сада обраћамо – са вером у људе и добрим надама. Још увек нам од материјала недостаје цемент и мултибат (око 275 џакова), као и око 48.000 комада цигле. Ако сте у могућности да помогнете, ваша подршка ће бити темељ ове светиње.
Жиро рачун за уплате: 105-0834803000006-56 Нека свака ваша донација буде камен доброте у храму љубави и вере. Хвала што градите са нама.