Радичевић: Слава је у Радичевићу за Малу Госпојину…

Сеоска слава за већину малих места у Србији је духовна вертикала села, традиција, она представља мост између прошлости и садашњости. Но, није то већ деценијама тако било и у Радичевићу, осећај привремености углавном би преовладао пре свега због деценија одлагања изградње цркве у селу. Праву прославу славе, али и осећај припадности и заједништва, тешко је било одржати у условима када се неизвесност око изградње, одлагање радова и дуги периоди без наде да ће једног дана храм у селу бити и завршен скоро три деценије провлаче кроз сад већ неколико генерација мештана.

Но, ове године све је изгледало другачије, обриси новог храма се и физички али и духовно назиру и, пре свега уз велики ентузијазам самих мештана, преовладао је осећај да је сама заједница та која је решила да покаже да црква и село нису само зидови и простор него пре свега начин да се покаже колико су јаке социјалне и друштвене везе у селу, колико је важно разумевање и сарадња унутар и ван граница самог места.

Још од јуна ове године радови на изградњи храма су се убрзали, сами мештани су решили да преузму иницијативу на себе, да се уз помоћ скоро 450 донатора али и сопственим улагањем материјално, радом и покретањем великог бројем акција за прикупљање средстава помогну да се овога пута црква и заврши.

Тренутно је црква окружена скелама јер су радови у току, храм сада већ има и куполу, под кровом је и уз још мало додатног напора ускоро ће прва сеоска слава бити и прослављена у завршеној цркви, можда већ следеће године.

Али до тада мештани Радичевића су заједно уз подршку оца Дарка Вујкова који је већ одавно постао интегрални део заједнице, порадили на ономе што је и циљ свега а то је одржавање духовности и обичаја. Обележавање сеоске славе у заједници оснажује колективно сећање, подсећајући на вредности као што су љубав, поштовање и солидарност. У овом случају сеоска слава је и  симбол отпора и опстанка заједништва чак и када су још увек зидови храма под скелама.

У Радичевићу се прославља слава Рођења Пресвете Богородице, Мала Госпојина, која се обележава 21. септембра.

Прослава славе започела је још претходног дана традиционалним такмичењем у кувању рибље чорбе. Мештани нису желели да се ова традиција заборави. Организацију овог такмичења преузео је мештанин Милош Векић. Учествовало је 13 екипа, прво место за најбољу чорбу освојио је Никола Бранков, друго Иван Гавански а треће Милан Маринковски. Од котизације је купљена риба и поклони.

Следећег дана обележавање црквене славе је започето Светом Литургијом. У наставку тога дана, припремљен је дечији програм у библиотеци у Радичевићу у којој је била одржана изложба антиквитета, уметничких слика из КУК „Перо аматера“. За децу је била организова-на и друштвена игра „Потрага за благом“ током које су деца у парку око цркве у потрази за „благом“ извршавали задатке и проналазили смернице и мапе који су их довели до различитих предмета као што су свеће, иконе, решавали слагалице ….

У 17 часова свештеник је служио Вечерње богослужење и освећење славских дарова. Око цркве у парку се окупили јако много света који се након богослужења полако слио према трпези. Прослава славе је могла да почне.

Трпеза је захваљујући великом броју мештанки које су за ову прилику направили „шведски сто“, била веома богата . Из скоро сваке куће у селу на овај сто изнели су мештани оно најбоље. Избор хране био је заиста импресиван. Пиће и храна били су бесплатни.

Захвалност целе заједнице, али и оца Дарка Вујкова који је недељама заједно са мештанима припремао ову славу може се најбоље описати његовим речима:

„Овај празник увек нас подсећа на значај заједништва, вере и љубави, а ове године је све то било посебно видљиво кроз труд и пожртвованост наших мештана. Искрену захвалност упућујемо мештанкама нашег села које су даривале трпезу љубави, као и свим осталим мештанима који су несебично уложили труд у организацију ове свете свечаности.Наше јединство и спремност да се уложи труд за заједничко добро још једном су показали да Радичевић чува и негује своје духовне и народне вредности. Нека нас Пресвета Богородица увек сабира око сина њеног, а својим молитвама чува наше породице, наше село и све нас.Посебну захвалност упућујемо нашим кумовима, Дарију и Ивани Тривуновић, који су са љубављу и поштовањем преузели ову част и обавезу. Њихово залагање, топлина и доброчинство били су на благослов свима нама. Нека им Господ и Пресвета Богородица узврате здрављем, срећом и напредком у свему што раде, а њихов пример нека буде подстицај и будућим кумовима да са радошћу наставе ову лепу традицију.

Захваљујемо се свештенству из Бечеја, Бачког Градишта, Чуруга, Мола, Србобрана, Надаља, Аде, Ловћенца и Турије који су издвојили

своје време и показали љубав учествујући у нашој Слави.

Велику захвалност дугујемо свим приложницима који су нас подржали:

• Наше драге мештанке великог срца на припремљеној храни за
• шведски сто
• Све породице који су даривале прасеће печење за продају
• СТР Универзал из Радичевића,
• Векић Промет из Радичевића,
• МК Продукт из Радичевића,
• Универекспорт из Бечеја,
• Валор из Бечеја,
• Лав пивара,
• Комуналац Бечеј
• КУД Ђидо из Бечеја
• KУК „Перо аматера“
• Зоран Самарџић из Жабља (шатор)
• Никола Вујић (caffe Seceru)
• Ангела Качић (фотографије)
• Зоран Мучалов (фотографије)

Иза нас је један дан препун емоција. Показали смо да слогом и малим залагањем свакога од нас можемо да организујемо дан за памћење. Пошто је акценат био на прикупљању средстава за наставак изградње цркве, желимо јавност да обавестимо да је кроз добровољне прилоге тога дана прикупљено преко 700.000 динара и који су уплаћени на наш наменски рачун за изградњу. Такође добили смо додатне прилоге у радовима и материјалу о којима ћемо јавност информисати када дође време за реализацију. Нека ова Слава остане сведочанство наше слоге, вере и љубави као и јасан показатељ да је то једини истинити пут којим треба сви заједно да ходимо.“