Радионица „Безбедност новинара/ки и СЛАПП тужбе“

У Бечеју је у роганизацији НУНС-а (Независног удружења новинара Србије) и локалног медија Бечејски мозаик одржана једнодневна конференција/радионица под називом „Безбедност новинара/ки и СЛАПП тужбе“ – о механизмима заштите новинара у смислу личне и професионалне безбедности као и о тренутним могућностима и условима за рад у локалним медијима.

Тема конференције била је и све прсутнија пракса покретања тужби против новинара које су усмерене, пре свега, на застрашивање и финансијско исцрпањивање медија у Србији, укључујући и локалне.

Ова радионица је део пројекта „Јачање безбедности и права новинара у Потиском региону“, који Бечејски мозаик реализује у оквиру регионалне мреже Safe Journalists уз подршку Европске уније.

На овој конференцији присуствали су представници локалних медија из Бечеја и Новог Бечеја а модератор конференције био је правник и члан НУНС-а Раде Ђурић. На радионици, којој су присуствовали новинари/ке Webinf, Бечејских дана, МојБечеј, РТВ-а, регионалног портала Szabad Magyar Szó и Бечејског мозаика.

Ђурић је у интерактивном дијалогу са представницима локалних медија, отворено разговорао и о конкретним стањем у локалним медијима у Бечеју и овом региону. Разговарало се и о нападима, претњама као и о судским поступцима истражних и судских органа који су током ове године покретани против новинара широм Србије, као о отежаним условима у којима новинари раде на локалу за обављање сопственог посла.

Ђурић је истакао да Србија бележи веома висок број напада, претњи и притисака на новинаре, наводећи да је у НУНС-овој бази у 2025. години забележено 318 случајева, чиме је Србија тренутно прва у Европи по броју угрожавања новинара, а ратом похарана Украјина  тек на другом месту. Ђурић је позвао све новинаре локалних радакција да пријаве сваки облик притиска јер је важно да постоји јединствена база свих случајева и додао да НУНС може да пружи и правну али и сваку други заштиту новинарима уколико им се неко од локалних новинара обрати.

Он је нагласио да је у мањим срединама притисак на новинаре већи, да већина локалних медија су пред затварањем посебно уколико свој посао обављају независно и објективно извештавају  о свим догађајима, да не постоје локални механизми правне заштите.

Ђурић је истакао и да се притисци на новинаре/ке и медије у локалним срединама често се испољавају и кроз прикривене механизме застрашивања, административне баријере и институционалне препреке. Он је представницима медија објаснио кључне механизме заштите и процедуре за пријаву напада и претњи. Наглашено је да је изузетно важно пријавити сваки инцидент новинарским удружењима – као што је НУНС – и контакт тачкама у тужилаштвима и полицији. Он је обавестио представнике локалних медија и да у Бечеју постоје контакт тачке у  Основном јавном тужилаштву и у полицији (Бечеј припада Полицијског управи Нови Сад, а Нови Бечеј Зрењанину), те је позвао новинаре да користе ову могућност ради боље евиденције и брже реакције надлежних.

„Стратешке тужбе против јавног учешћа“ (Слапп) су све чешћи алат за застрашивање и ућуткивање новинара и активиста. То су тужбе које оптерећују медије дуготрајним и скупим судским процесима а циљ тих тужби је онемогућавања рада, финансирања па на крају и гашење медија. У Србији је успостављена и платформа за пријаву и евиденцију тужби са карактеристикама СЛАПП-а.

На конференцији било је речи и о третману новинара на друштвеним мрежама, о претњама  и покушајима застрашивања на интернету као и о могућностима правне заштите новинара од ових претњи.