Реакције надлежних служби и других организација на помор рибе у каналу

22/11/2019 Tanja Drapšin

На наш упит шта је у њиховој надлежности и које кораке ће предузети када су у питању утврђивање узрока, санација стања или санкционисање узрочника након ове последње еколошке катастрофе или „инцидента“ добили смо одговоре од локалних инспекцијских служби у Општини Бечеј, управљача водотоковима „Воде Војводине“, надлежног Министарства, Риболовачког савеза Војводине:

Локални инспекцијски органи

Из локалне општинске инспекцијске службе добили смо одговор да свакако ово није надлежност локалне инспекције него покрајинске али да су са забринутошћу пратили ситуацију на каналу и њихове службе су излазиле на терен.

ЈП „Воде Војводине“

Када је у питању Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“ од њих смо добили најсадржајнији одговор шта су кораци које ће предузети и шта су њихове ингеренције што је и логично јер они првенствено управљају свим водотоковима на територији наше покрајине.
„Након обиласка терена, што у оваквим случајевима обавља рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине“, када се региструје угинуће рибе или угроженост рибљег фонда, обавештава се надлежна водопривредна инспекције, а узорци се шаљу на анализу у овлашћене лабораторије. У случају хаваријског загађења на делу канала Бечеј-Богојево у Србобрану пре неколико дана, узорковање и анализу воде обавио је Департман за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. У складу са тим, штета настала хаваријским загађењем на делу канала Бечеј-Богојево у Србобрану ублажена је:

повећањем протока воде на устави Куцура на максимални проток од 15 м3/с на проблематичној деоници
појачаним пумпањем воде на ЦС Богојево
подизањем уставе Бечеј због повлачења воде из зоне Србобрана
држањем уставе Врбас затвореном како се загађена вода не би даље разливала и направила већу штету.

Такође, ЈВП „Воде Војводине“ је ангажовало и своју рибочуварску службу да прикупи сву угинулу рибу и однесе је у кафилерију на спаљивање.

Овим мерама урађено је све што је у надлежности ЈВП „Воде Војводине“ да се ублажи последица хаваријског загађења и побољша квалитет воде у каналу. Проблем загађења канала је комплексан и вишедеценијски, те су ефекти свих расположивих техничких могућности ЈВП „Воде Војводине“ само ублажавање последица, али не и отклањање узрока загађења. На иницијативу ЈВП „Воде Војводине“ надлежне инспекцијске службе контролишу начин рада појединих загађивача, којих је на подручју општина Врбас, Кула и Црвенка регистровано укупно 18. У оквиру сопствених надлежности, инспекцијске службе могу да утврде да ли и у којој мери начин рада загађивача узрокује загађење воде у каналу и доприноси девастирању животне средине. Чињеница је да у протеклих десет година није забележено загађење воде оваквих размера и трајања,стога ЈВП „Воде Војводине“ наставља да прати стање на терену.“ – каже се у саопштењу

Министарство за заштиту животне средине

Из надлежног Министарства за заштиту животне средине добили смо следећи одговор да „Послови заштите животне средине на територији АП Војводине законом су поверени Покрајинским органима, и сходно томе, и за овај случај помора рибе дуж канала ДТД Бечеј-Врбас надлежни су покрајински органи и службе. Републичка инспекција је након сазнања о овом догађају, 07.11. 2019 године, контактирала Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине у вези угинућа рибе на каналу ДТД, Бечеј-Врбас. Након тога, достављен је извештај о активностима и предузетим мерама у вези овог догађаја, и поступањима надлежних покрајинских инспекцијских органа која су предузета. Републичка инспекција ће, у складу са својим овлашћењима, и даље вршити координацију послова инспекцијског надзора који су поверени, и од истих тражити извештаје о предузетим мерама и активностима.“

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине (инспекцијска служба)

„Обавештени смо од стране рибочуварске службе ЈВП Воде Војводине да се појавило угинуће рибе на каналу Богојево-Бечеј у околини насељеног места Кула, обавештени су све надлежне инспекције (општинска нспекција за заштиту животне средине, Покрајинска инспекција за заштиту животне средине Одељење за контролу индустријских постројења, Републичка ветеринарска инспекција), у договору са рибочуварском службом организовано уклањање рибе и одношење на нешкодљиво уништавање. Водна инспекција је наложила узорковање воде, а управљач узорковање угинуле рибе.“

Риболовачки савез Војводине

Поред надлежних служби упутили смо упит и онима који су можда најближе и најдиректније везани за стање на рекама за стање рибљег фонда. Риболовци и део еколошких организација су најбурније реаговали на овај инцидент пре свега због тога што ово свакако није изолован случај, овај проблем је константа и Велики Бачки Канал је деценијама рак рана целокупног каналског систем у Војводини, бахатост фабрика и привредних субјеката који користе овај канал за избацивање токсичног отпада је више правило него инцидент. Овог пута је према још увек незваничним изворима скоро сигурно је да је шећерана из Црвенке узрочник овог помора рибљег фонда дуж скоро 60 километара канала.

„У вези са помором који се догодио на делу ВБК, РСВ је испратио ситуацију, а такође смо били и на вези са надлежном инспекцијском службом. Према информацијам до којих смо дошли, испуштене су отпадне воде са великом концентрацијом органске материје из једне од фабрика која се бави прерадом прехрамбених производа. То је изазвало повећање потрошње кисеоника у води услед биохемијских процеса, а недостатак кисеоника је довео до великог помора рибе. Проблем са отпадним водама које се упуштају у близини Врбаса је стара прича, која тражи системско решење од стране државе, то јест’ индустрија које те отпадне воде упуштају у ВБК. Упумпавање воде би требало да помогне да се ублаже ефекти загађења, а како није у питању нека токсична супстанца, не прети опасност од угинућа рибе на водама којима РСВ управља, а у чијој се близини ВБК улива. Овим путем бисмо само хтели да апелујемо на становништво да пажљиво бира рибу коју купује код непроверених дистрибутера, јер смо добили информацију да је део угинуле рибе нашао свој пут до тржишта.“ – каже се у саопштењу Риболовачког савеза Војводине

Оно што свакако није ни мало стимулативно за узрочнике да прекину са оваквом праксом је и казнена политика јер иако за „смртнике“ максималне казне до 3.000.000 динара за овакве привредне прекишаје звуче драстичне за добит које ове фабрике остварују а да притом не улажу средства у пречистаче или неке друге технолошке инвестиције које су намењене еколошки чистијем процесу производње, те цифре су смешне.
Казнена политика мора бити много строжија што подразумева и евентуалне забране рада и свакако повећање стандарда обавезне технолошке заштите у процесу производње која ће бити законски регулисана.