Саобраћај: Регулација употребе електричних бицикала и скутера

Улице Бечеја у последњих неколико година преплављене су возачи-ма електричних бицикала. Електрични бицикли су лаки и ефикасни када је превоз по граду у питању и веома су популарни међу старијом генерацијом наших суграђана јер не захтевају много физичке снаге и свима са отежаним кретањем ови бицикли омогућавају додатну мобилност. Иако нису претерано јефтини већина пензионера има неке попусте или им је омогућено да ова возила набаве и плаћају у ратама. Популаризација електричних возила овог типа је веома важна и за очување животне средине и то је општи тренд у саобраћају у скоро целој Европи. Но, ова врста превоза захтева и додатну саобраћајну инфраструктуру коју тешко да можемо да очекујемо да ће бити и код нас доступна возачима. Поред електричних бицикала из ове категорије возила све популарнији су и скутери и електрични тротинети, којих је у Бечеју можда нешто мање али полако и они освајају коловозе и тротоаре у граду. Они су знатно популарнији међу млађом популацијом, посебно тинејџерима па и децом нижег узраста.

Наша општина је позната и по томе да имамо веома велик број бициклиста на путевима и саобраћајницама у граду што се, на жалост види и у статистици прометних незгода коју је средином прошле године објавила Агенција за безбедност саобраћаја. За за период од 2019. до 2021. године у Бечеју је утврђено је да је број погинулих бициклиста био три што чини  19% погинулих лица у саобраћајним незгодама (у Србији бициклисти чине 9% свих погинулих лица), али много већи број је повређених бициклиста и то 101, што чини 19% повређених лица (у Србији бициклисти чине 7% свих повређених лица). Према овој црној статистици имамо чак више него дупло већи број повређених и погинулих бициклиста него што је то просек у Србији. Највише настрадалих бициклиста је међу лицима старости 46-64 година. Према овом извештају бициклисти најчешће страдају приликом скретања или заобилажења а узрок су „непромишљене радње“ у саобраћају. Нешто мањи број од републичког просека али и то је на граници су незгоде које се односе на возаче мопеда (33 повређених, није било погинулих у поменутом периоду).

Електрични двоточкаши који су у слободној употреби и који могу да се користе без важећих саобраћајних дозвола могу да развију брзине и до 60 километра на сат, што значи да могу да буду и бржи од регистрованих мопеда за које је потребна дозвола за учешће у саобраћају. Већина возача, је необучена, не постоји доказ да познају основна саобраћајна правила, као и обични бициклисти а крећу се знатно брже и њихово кретање је свакако ризичније за безбедност саобраћаја.

Пред сам крај прошле године одржана је у Привредној комори Србије јавна расправа о изменама Закона о безбедности саобраћаја и представљања измена које предлаже Министарство унутрашњих послова.

Министарство је најавило нацрт као хитан у циљу уређивања микро мобилности у саобраћају на територији целе Србије. У тзв микро мобилност улазе различита возила, а у фокус су највише стављени баш електрична возила као што су електрични бицикли и скутери и тротинети којих према незваничним проценама у Србији има од 250-400.000. Нови нацрт закона описује их као “лака електрична возила.

У нацрту закона се каже да ова све популарнија превозна средства представља новину и изазов за возаче, бициклисте и пешаке, па је дефинисање услова понашања од пресудне важности. Циљ би требало бити успешно и безбедно укључење нових учесника у саобраћај. Велики проблем је што Србија, као и многе друге земље, није урадила план тзв. микро мобилност на својим путевима и улицама, и као по обичају каснимо са реаговањем и доношењем кон-кретних мера. Идеално правно и законско решење би било да се са једне стране омогући безбедно учествовање у саобраћају електрич-них возила и да се чак подстакне употреба тог превозног средства, јер смањују гужву, не загађује животну средину, немају проблема са паркирањем итд. У Европи велик број земаља субвенционишу и дају друге видове погодности за овај вид превоза.

С обзиром на наше путеве, саобраћајну инфраструктуру МУП је предложио прилично ригорозне мере као што су ношење обавезног светло-одбојних прслука, кациге, кретање брзином пешака и вожња скутера и тротинета тротоаром а не коловозом на шта су многа бициклистичка удружења али и представници компанија који продају и сервисирају ова електрична возила ставила велики број примедби јер су ове мере по њиховом мишљењу рестриктивне сувише и њима се дестимулише коришћење електричних бицикала и скутера.

Након новогодишњих празника и ове јавне расправе следи резимирање пристиглих примедби сугестија и слање коначног предлога у Скупштину, пред посланике. Финалну верзију нових правила за лака електрична возила, учесници у саобраћају могли би да очекују у марту. До тада, а вероватно и касније након усвајања закона потребно је да сви возачи  и пешаци додатно обрате пажњу на ова нова возила јер их је све више у саобраћају.