Saobraćaj: Zašto su važni kanali pored puta?

U skorijem periodu na društvenim mrežama često se vodi polemika zbog čega se pored regionalnih puteva prave duboki kanali, posebno ovde u ravnici koji dodatno predstavljaju rizik za vozače kada su saobraćajne nezgode u pitanju. Svaki put tokom zimskog i jesenjeg perioda kada počne sezona kiša i blata ponovo se pokrene polemika jer za vozače koji se kreću regionalnim putevima između naseljenih mesta očigledno je da svaki centimetar u širini puta znači mnogo.

Većina vozača smatra da su putevi ionako veoma uski a da su pritom veoma često i oštećeni pa je obilazak kako drugih vozila ali i onih koji im idu u susret ionako otežan udarnim rupama i blatnjavim putevima. Kada su kanali pored puta očišćeni i kad su prilično duboki postoji rizik da vozilo završi u kanalu i da bude trajno oštećeno.

Kako je prošle godine bilo više rekonstrukcija lokalnih puteva, a najavljene su i nove investicije u održavanje puteva u okolini Bečeja i prema naseljenim mestima i ove godine, polemike o tome koliko su široku putevi, kakva je putna infrastruktura u okruženju, kako se održavaju pa i koliko su važni kanali pored puta, da li se redovno čiste, ne jenjavaju.

Tokom prošle jeseni i zime bilo je dosta ozbiljnih saobraćajnih nesreća, na žalost i sa smrtnim ishodima, u okolini Bečeja jer su vozila proklizavala tokom poljoprivredne sezone. Očigledno je da iako se svake godine iz opštinskog budžeta za poljoprivredu ulažu veća sredstva za uređenje otresišta kada krene sezona to mnogo ne pomaže. Većina poljoprivrednika trebalo bi da dodatno vode računa da očiste točkove pre nego što se priključe na magistralne i lokalne puteve kojima cirkuliše redovan saobraćaj. Vozači traktora su po zakonu dužni da očiste blato sa točkova pre nego što uđu u saobraćaj na puteve kojima se kreću ostali učesnici u saobraćaju.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, oni koji ne očiste iza sebe zemlju na putu platiće kaznu od 6.000 do 20.000 dinara, ali se ovo u praksi retko poštuje.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, najveći broj poginulih vozača i putnika u ili na traktorima zabeležen je u periodu od aprila do novembra, baš za vreme poljoprivrednih radova u poljima.

Ipak dobar deo vozača smatra da su i kanali pored puta jedan od rizika.

U okviru skoro svih projektnih dokumentacija, kada su sanacije puteva u pitanju, redovan deo je i čišćenje i uređenje kanala pored puta. Razlog zašto je ovo važno je da se sa puteva redovno sliva voda u te kanale i da put se brže suši kada je vlažan. Vlažni kolovozi, osim što su za vozače i za sve učesnike u saobraćaju rizičniji, oni se u tim uslovima lakše oštećuju. To isto važi naravno i za seoske puteve, kanali pored puta u većini ulica kako u gradu tako i u selima su skoro svuda zatrpani pre svega zbog prilaza kućama i zgradama. No, u većini mesta ne postoji adekvatan sistem drenaže puteva i saobraćajnica koji bi zamenio nekada veoma dobru mrežu jarkova u ulicama kako na selu tako i urbanim prostorima. Tokom kišnih sezona zato imamo velike poplave koje oštećuju i puteve ali i zgrade, imovinu.

Rovovi pored puta i van grada igraju veoma važnu ulogu odvođenja vode sa njega. Bečejsko područje je samo po sebi močvarno, vlažno, ne mali broj skoro katastrofalnih poplava bilo je u prošlosti i u Petrovom Selu i Radičeviću, Gradištu pa i Bečeju. To znači i da se u već postojećim rovovima pored puta veoma brzo nataloži zemlja. Na tim talozima veoma brzo se razvija i rastinje koje napuni kanal do te mere da više nema odvoda vlage sa puta. Zakon nalaže da se ostavi bar jedan metar između kanala i puta ali veoma često praksa je na putevima u okolini Bečeja da su njive skoro do samog puta, kanali su sve plići i nema dovoljno mesta da se napravi ovaj međuprostor.

Ono što jeste rešenje je da se kanali redovno čiste ali i da vozači budu oprezniji, da se drže kolovoza i da nepotrebno ne obilaze, uspore vožnju … samim tim i saobraćajnih nezgoda će biti manje. Sporija, preciznija vožnja znači da će svakako manje biti vozila koji sleću sa puta u pomenute kanale.

Saobraćajni stručnjaci smatraju da, osim svoje praktične funkcije, ovi kanali bi trebalo da imaju i psihološku funkciju, da se vozači fokusiraju na vožnju po kolovozu u svojim zadatim trakama i da ne računaju na „dodatni prostor“ koji svakako može biti i vlažniji, i nesigurniji a i rizičan u smislu da mogu da slete lako sa puta, što, naravno, dovodi kako da oštećenja vozila ali prouzrokuje i moguće ozbiljnije saobraćajne nezgode koje mogu da završe sa teškim posledicama.

Treba uvek imati u vidu, kažu dalje saobraćajni stručnjaci, da kada je prostor širi tokom vožnje, osećamo da možemo brže, ako je prostor uži, to nas ograničava, ne osećamo se potpuno bezbedno, i usporavamo.

Postoje i druga rešenja, naravno, kao što su postavljanje barijera ali se tome pribegava uglavnom kada su putevi od veće saobraćajne važnosti u pitanju, autoputevi, poluautoputevi sa više traka. No, postavljanje takvih barijera i bankina zahteva još veću opreznost pri upravljanju vozilom jer one su same po sebi rizik da pri udaru vozila u većoj brzini mogu da otežaju situaciju i da čak dođe do prevrtanja vozila.

„Poletnost“ vozača koji smo iskusili u prethodnih nekoliko meseci kada su neke saobraćajnice koje su rekonstruisane odjednom postale „piste“ za vozače, bez standardnih udarnih rupa koje je većina naših sugrađana naučila da zaobilazi, a koje su tokom jeseni i zime bile pokrivene blatom sa njiva, pokazala se kao ne baš dobra praksa. Vozačima se savetuje da ipak i na otvorenom putu između naselja smanje brzinu, da voze pravilno u svojim trakama, da ne zaobilaze nepotrebno jer, kada je u pitanju vožnja regionalnim putevima u našoj opštini treba svakako uzeti u obzir i da se njima kreću poljoprivredne mašine ali i građani koji između naseljenih mesta voze biciklove, motore, električne biciklove, da oni nemaju mogućnost da skrenu sa kolovoza i da ne postoje biciklističke staze između naseljenih mesta.