Својом главом: ДАНИНГ-КРУГЕРОВ ЕФЕКАТ

Један од битних видова у којима се јавља глупост је „мањак знања – вишак самопоуздања“ тј. самоуверено мишљење и поступање уз одсуство свести о сопственом незнању и неспособности. Иако и само одсуство одређених знања и способности често препознајемо као глупост, овде је реч о слепилу за сопствено слепило, мањку објективности, заправо когнитивној пристраности прецењивања сопствених капацитета, илузији супериорности услед чега изводимо рђаве закључке и доносимо погрешне одлуке. „Здрав разум је нешто што је на свету најбоље подељено“, ироничан је Декарт, „јер свак мисли да га има сасвим довољно; тако да чак и они које је у свему другом врло тешко задовољити, немају обичај да га желе имати више него што га имају”. У самоуверене незналице спадају сви они надристручњаци у медицини и фармацији којима факултетске дипломе нису потребне да би знали најбоље, набеђени експерти за фудбал и друге спортове, посебно самозвани селектори репрезентација пред тв екранима, визионари који би очас посла средили прилике у економији и држави итд, дакле сви они шарлатани који увек имају мишљење и паметују без обзира на тему и знање којим располажу.

Овај вид глупости је одавно уочен (Доситеј: „Ко нема у глави, он мисли да има више него сви други“, „Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче“, Дарвин: „Незнање пуно чешће доводи до самоуверености него што то чини знање“, такође многе народне изреке попут „Стомак признаје да је празан, глава тешко“ итд), међутим тек крајем прошлог века глупост самоувереног незнања је научно истражена. Двојац психолога Данинг и Кругер подстицај за студију је добио запрепастивши се вешћу о извесном Мекартуру Вилеру који је у пљачку банке кренуо без маске и прерушавања – испоставило се да је лице био премазао соком од лимуна који се некада користио као невидљиво мастило, убеђен да ће и његово лице бити невидљиво за надзорне камере. Када га је полиција ухватила наводно је промумлао у неверици: „Али ставио сам сок“.
Наравно, случај „невидљивог“ пљачкаша је екстреман и свакако урнебесан пример Данинг-Кругеровог ефекта. Међутим, читава поента бива промашена ако остајемо склони препознавати и смејати се искључиво туђој глупости, а не и будали која чучи у нама самима. Не само да је једина глупост она самоскривљена, па глуп може бити само онај ко није морао бити глуп, него и иначе паметни људи, чак врхунски интелектуалци неретко испадају глупи. Свако од нас неизоставно макар с времена на врема испадне будала. Поза умишљености, непогрешивости не само да изгледа глупо него и неизбежно води у глупе мисли и дела. Отуд је управо сумња, интелектуална скромност, свест о погрешивости, о личним сазнајним и другим ограничењима, најбољи лек за глупост.
Наличје Данинг-Кругеровог ефекта је тзв. ефекат уљеза када високообразоване и компетентне особе потцењују своје способности, држећи да ако је нешто њима знано и лако, онда је исто тако и другима, чак да су резултати њихове способности последица среће и сплета околности. На оба ефекта је указао још мислилац Бертранд Расел: „Невоља са светом је у томе што су будале толико сигурне у себе, а паметни људи препуни сумње“. Наравно, ови ефекти су релативни, зависе од различитих фактора, и треба их узети тек као тенденције.