Svojom glavom: DANING-KRUGEROV EFEKAT
Jedan od bitnih vidova u kojima se javlja glupost je „manjak znanja – višak samopouzdanja“ tj. samouvereno mišljenje i postupanje uz odsustvo svesti o sopstvenom neznanju i nesposobnosti. Iako i samo odsustvo određenih znanja i sposobnosti često prepoznajemo kao glupost, ovde je reč o slepilu za sopstveno slepilo, manjku objektivnosti, zapravo kognitivnoj pristranosti precenjivanja sopstvenih kapaciteta, iluziji superiornosti usled čega izvodimo rđave zaključke i donosimo pogrešne odluke. „Zdrav razum je nešto što je na svetu najbolje podeljeno“, ironičan je Dekart, „jer svak misli da ga ima sasvim dovoljno; tako da čak i oni koje je u svemu drugom vrlo teško zadovoljiti, nemaju običaj da ga žele imati više nego što ga imaju”. U samouverene neznalice spadaju svi oni nadristručnjaci u medicini i farmaciji kojima fakultetske diplome nisu potrebne da bi znali najbolje, nabeđeni eksperti za fudbal i druge sportove, posebno samozvani selektori reprezentacija pred tv ekranima, vizionari koji bi očas posla sredili prilike u ekonomiji i državi itd, dakle svi oni šarlatani koji uvek imaju mišljenje i pametuju bez obzira na temu i znanje kojim raspolažu.
Ovaj vid gluposti je odavno uočen (Dositej: „Ko nema u glavi, on misli da ima više nego svi drugi“, „Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče“, Darvin: „Neznanje puno češće dovodi do samouverenosti nego što to čini znanje“, takođe mnoge narodne izreke poput „Stomak priznaje da je prazan, glava teško“ itd), međutim tek krajem prošlog veka glupost samouverenog neznanja je naučno istražena. Dvojac psihologa Daning i Kruger podsticaj za studiju je dobio zaprepastivši se vešću o izvesnom Mekarturu Vileru koji je u pljačku banke krenuo bez maske i prerušavanja – ispostavilo se da je lice bio premazao sokom od limuna koji se nekada koristio kao nevidljivo mastilo, ubeđen da će i njegovo lice biti nevidljivo za nadzorne kamere. Kada ga je policija uhvatila navodno je promumlao u neverici: „Ali stavio sam sok“.
Naravno, slučaj „nevidljivog“ pljačkaša je ekstreman i svakako urnebesan primer Daning-Krugerovog efekta. Međutim, čitava poenta biva promašena ako ostajemo skloni prepoznavati i smejati se isključivo tuđoj gluposti, a ne i budali koja čuči u nama samima. Ne samo da je jedina glupost ona samoskrivljena, pa glup može biti samo onaj ko nije morao biti glup, nego i inače pametni ljudi, čak vrhunski intelektualci neretko ispadaju glupi. Svako od nas neizostavno makar s vremena na vrema ispadne budala. Poza umišljenosti, nepogrešivosti ne samo da izgleda glupo nego i neizbežno vodi u glupe misli i dela. Otud je upravo sumnja, intelektualna skromnost, svest o pogrešivosti, o ličnim saznajnim i drugim ograničenjima, najbolji lek za glupost.
Naličje Daning-Krugerovog efekta je tzv. efekat uljeza kada visokoobrazovane i kompetentne osobe potcenjuju svoje sposobnosti, držeći da ako je nešto njima znano i lako, onda je isto tako i drugima, čak da su rezultati njihove sposobnosti posledica sreće i spleta okolnosti. Na oba efekta je ukazao još mislilac Bertrand Rasel: „Nevolja sa svetom je u tome što su budale toliko sigurne u sebe, a pametni ljudi prepuni sumnje“. Naravno, ovi efekti su relativni, zavise od različitih faktora, i treba ih uzeti tek kao tendencije.
