Својом главом: ИЗУЗЕТАK ПОТВРЂУЈЕ ПРАВИЛО

Уврежена бесмислица којом се оспорава контрапример упућен некој сумњивој генерализацији, стереотипу („Његови су сви у фамилији пијанице!“ – „А деда?!“ – „Он је изузетак који потврђује правило.“). Штавише, реторичком финтом не само да се одбија контрапример, него се на волшебан начин дешава обрт па контрааргумент привидно постаје аргумент у прилог тези, којим се често на ефектан начин ставља и тачка на спор. У једном сасвим баналном виду ова максима је смислена. Напросто, сам појам изузетка претпоставља постојање правила, рецимо, изузетак „не радимо недељом“ подразумева правило „радимо свим осталим данима“. Такође, латинско „пробаре“ је вишесмислено, па ако узмемо да изрека заправо гласи „изузетак
проверава тј. тестира правило“ онда ствар опет постаје разложна, јер од присуства изузетака зависи статус правила. У сваком случају, потребно је не само доказати постојање правилности, него и објаснити појаву евентуалних изузетка, и наравно уместо „изузетак који потврђује правило“ једноставно рећи „изузетак“.
Ипак, изрека се најчешће користи тек као софистичкоb смандрљавање с циљем да се увек буде у праву, и ту контрапримери нипошто не могу потврђивати правило односно генерализацију – напротив, често је слабе, а каткад и сасвим обарају. Управо неразликовање категоричких, апсолутних правила и мање или више лабавих генерализација доводи до неспоразума, а конфузији доприноси и бркање правила као друштвене норме и као природне законитости. Kаткад се инсистира на категоричком карактеру правила („прописи су прописи“), иако је изузетак сасвим легитиман, оправдан, или се на основу изузетка неоправдано настоји
оборити правило, заправо створити ново правило („Јеси видео амбулантна кола како су пројурила кроз црвено? Овде се очигледно не поштују правила, па зашто бих ја?!“), при чему се тенденциозно превиђа разлика између изузетака који су легитимни од оних који то нису.