Трудом ка успеху – Борислава Перић Ранковић

У животу се не дешавају само добре или само лоше ствари, већ и добро и лоше. Све што треба јесте да будемо истрајни у томе што желимо да постигнемо, па ће стићи и награда за то.

Некадашња Бечејка, а сада већ позната стонотенисерка са инвалидитетом Борислава Перић Ранковић-Беба, за успехе које је постигла у каријери и изванредно представљање своје земље у свету, одликована је 2019. године златном медаљом за заслуге. Орден јој је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

Борислава је за наш лист „Бечејски даниˮ истакла колико јој је то значило, а фокус нам је био пут који ју је довео ту где се данас налази.

„Сваки спортиста има жељу да да свој допринос на међународној сцени и да се домогне највишљег постоља. Све ми то радимо да се сви са нама радују и да заједно поделимо те тренутке. Нико од нас не очекује да буде одликован, али свакоме од нас у неку руку то импонује. Ни ја нисам то очекивала, али сам осећала понос што је препознато све оно што сам до тог тренутка радила. И то се не може се речима описати.“

Ово није једина награда коју је она освојила када је у питању представљање своје земље. Српска стонотенисерка освајала је златне медаље не само на параолимпијским играма у Пекингу, Лондону, Риу, већ и на светском и европском првенеству. Вратимо се на тренутак у прошлост. Године 1994. у приватној столарској радионици Борислава остаје непокретна, а на питање да ли се некад питала зашто се то баш њој дешава, она каже да ју је једино бринуло како ће то све саопштити њеним родитељима, а истиче да јој ни дан данас то питање не пролази кроз главу.

„Мој мото је, од како се све то десило да кроз живот идем ви соко дигнуте главе и да стално имам осмех на лицу. Људима је много лакше кад виде да и поред свега што вас је снашло у животу имате осмех тада и они из тога црпе додатну енергију за све што их снађе у животу.“ Она додаје да је неизмерно захвална људима који су били уз њу у тешким тренуцима,и да се без њих не би нашла ту где је данас.

„Мада хвала је јако мало колико ми значи све оно што су не себично они мени пружили. Данас када покушам да им кажем колико је било велико то што су ми пружили некима пође суза из ока, али не она тужна већ она поносна, јер смо направили велики посао.“, наставља она.

Испитали смо да ли постоји некакав рецепт за срећу, на шта Перић Ранковић каже овако:  „Свако од нас јесте творац своје среће, али и среће њему блиских људи. Сви ми имамо мисију у животу, а то је да оставимо неко завештање будућим генерацијама. Како и шта ћемо, зависи од нас самих, али када постанете свесни да сте исписали неке стране „историјеˮ, у мом случају стоног тениса за особе са инвалидитетом, тада схватите тежину свега учињеног. Нема рецепта, једноставно треба да радимо оно што волимо и да дамо све од себе а шта ће се десити то нико не зна.“

Да ли тенис има улогу у томе, јер како је већ поменуто освојили сте многобројне награде?

„Није само стони тенис у питању иако је он допринео доста, више је оно што ви око себе ширите и како вас људи доживљавају. Ја нисам седела код куће, већ сам након несреће дала све од себе да се вратим у „нормалниˮ живот и одатле је све кренуло.“

Стонотенисерка наглашава да јој је ћерка најдрагоценија награда која је кренула њеним стопама.

„Овде не мислим да спортске успехе већ оно што зовемо хуманизам, односно да покушава да чини добра дела и да помаже људима којима је помоћ неопходна, на начин на који она то сама може, али да никог не повреди нити увреди. Данас је тако нешто јако вредно.“

За крај, Борислава је искористила прилику како би свима који читају наше новине, оставила поруку дана.

„Једном речју својим делима доказујемо себи шта можемо, а другима показујемо куда даље.“

Разговор водила Јулијана Палинкаш