Туристичка организација Бечеј: За туристе манифестације и сувенири

Поводом почетка сезоне манифестација на отвореном коју су већ почетком марта организоване за Дан жена па и две недеље раније за Дан заљубљених разговарали смо са директором Туристичке организације Бечеје, Миланом Оњиним о томе како функционише ова организације, шта су планови за ову годину када су у питању манифестације за грађане Бечеја и оне који се запуте овамо током године. Шта Туристичка организација сама или у сарадњи са другим локалним организацијама нуди, колико се из општинског буџета одваја за оно што је, ако је судећи према изјавама општинских посленика, један од приоритета општине када је привредни развој у питању – афирмација општине Бечеј као вредне за посетити туристичке дестинације у овом делу Војводине, државе, региона.

Из општинског буџета за рад туристичке организације опредељено је нешто око 13.5 милиона динара. То покрива све од функционисања саме организације до буџета за поједине програме, манифестације, сајамске посете и излагања и сл.

„Да, средства која су нам на располагању су негде око 13.5 милиона али то је само условно тачно. На пример када је буџет за реализацију појединих манифестација у питању средства из општинског буџета општина Бечеј ставила на буџет Туристичке организације али она ће бити искоришћена само у зависности од потребе а да ли ће заиста бити потребе да се она и потроше то ћемо видети јер уколико општина Бечеј успе да прикупи средства на други начин, од спонзора и сл. та средства ће бити ребалансом враћена у буџет и бити пребачена на неке друге позиције и друге намене. Та средства која су нама засад опредељена, када су на пример манифестације у питању, служе углавном за логистику те манифестације, за изнајмљивање бина или пратећег мобилијара који је потребан за одржавање програма и ми та средства можемо да користимо само на тај начин и наменски а то је случај и за све друге позиције у нашем буџету.“

О томе са колико заиста за свој рад средстава Туристичка организација „располаже“ из буџета општине Милан Оњин је додао да та почетна цифра која стоји у буџету нису паре које они могу да троше без програма и свакако није непромењива, јер када је ова организација у питању, онда поред буџетских давања они имају обавезу да реализују приход од својих сопствених средстава тачније да у тај буџет инкорпорирају и оно што Туристичка организација треба (предвиђено је) да заради. Па тако од тих почетних 13,5 милиона, Туристичка би требало да продајом сувенира, медењака, вина или на други начин реализацијом програмима да заради бар 2 милиона динара што значи да је у том случају буџет 11.5 и кад обијемо од тога још 3.5 милиона који су предвиђени само за манифестацију „Бечеј ноћу“ која ће се можда искористити а можда неће уопште што зависи од учешћа спонзора онда је буџет ове организације знатно скромнији.

„Ми са те позиције („Бечеј ноћу“) не можемо да користимо паре за нешто друго, то опет онда и није „наш“ буџет. Дакле, када од преосталих 8.5 милиона ми на годишњем нивоу за плате, доприносе, одржавање канцеларије око одвојимо још 4 милиона нама за само програмско функционисање Туристичке организације преостаје око 4 милиона динара.“ – рекао је Оњин.

Ипак за Туристичку организацију „Бечеј ноћу“ јесте највећи годишњи догађај који ће привући у наш град и највише посетилаца али можда највећи посао.

„Када је у питању „Бечеј ноћу“ манифестација ми радимо осим саме логистике фестивала и онај део које су пропратне активности и трудићемо се да ове године и тај програм побољшамо, да подигнемо на неки виши ниво, наравно у договорима са организатором, тј. Општином Бечеј. Желимо да појачамо неке активности и програме можда дан пре саме манифестације или дан после, нисмо све још прецизирали. Сама манифестација како је председник општине најавио још прошле године ће бити одржана 18. јуна. Када је у питању друга највећа до сада манифестације која је у последњих неколико година одржавана (са ковид паузом) –Тандербал, ове године нису предвиђена нека значајна средства за тај фестивал. У односу на буџет који је та манифестација имала претходних година/пута, сада је то мање од десет посто тог износа (предвиђено је нешто мање од 600 хиљада динара, прим.аут), па ће самим тим он бити и скромнији. Што се тиче осталих мањих манифестације оне иду стандардно и трудимо се да се распореде да их има током целе године. Организације појединих теку релативно невезано за Туристичку организацију ми смо само ту да помогнемо и да дамо логистичку подршку али ћемо гледати да до краја године и ми сами поново урадимо и обновимо оне манифестације око Нове године, Дане Деда-Мраза, вашар или нешто слично а можда у међувремено и још нешто. Видећемо то касније током године, као се епидемиолошка и финансијска ситуација буде одвијала. Сад следеће што је у плану, у сарадњи са Удружењем „Бибер“, је прва овогодишња Цветна пијаца (19. марта), у априлу ће бити још једна као и у мају. То иде у континуитету сад неколико месеци због новог цвећа. Мало смо сада то допунили па ће се цветне пијаце од сада одржавати два дана. У неким преговорима смо и са Туристичком организацијом Војводине да одржимо Сајам вина овде у Бечеју али то још није сигурно.то ћемо на време најавити кад се будемо договорили.“

Директор Оњин нам је са поносом показао и нове производе који туристи када се затекну у Бечеју могу да купе у просторијама Туристичке организације, у сувенирници.

„Оно што јесте био наш приоритет и што смо успели да урадимо је да смо овде у нашој пословници добро попунили нашу сувенирницу тако да когод дође у наш град и сврати овде има заиста леп избор и можемо само да кажемо да не можемо да се постидимо онога што се налази овде. Пре свега, имамо наше две веома квалитетне винарије „Винартос“ и винарију са Бисерног острва па овде код нас имамо два лепа сета њихових врхунских вина. Од „Винартоса“ имамо 6 врста вина, из винарије са Бисерног острва 5, имамо и ексклузивне чоколаде са дизајнираним луксузним паковањем са ретро мотивима и старим фотографијама нашег града, имамо и медењаке са бечејским мотивима и стандардне понуде попут великог броја дизајнираних шоља, мајица, капа, пепељара, привезака за кључеве, оловака, магнета, разгледница, папирне галантерије, украсних кутија. Добар део тога радимо са овдашњим, бечејским приватницима који имају своје радионице или мале мануфактуре, оно што наши немају ми поручујемо са места где такве ствари могу да се набаве.“ – рекао је Милан Оњин