Ugostiteljima potpuno onemogućen rad

Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbijeˮ zatražilo je od države pomoć za taj sektor jer su već nekoliko nedelja restorani i tržni centri potpuno zatvoreni. Ovo udruženje je, osim vraćanja normalnog radnog vremena ugostiteljima, zatražilo „da hitno počne primena Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom kovida“. Traži se i da se u najkraćem roku otpišu porezi i doprinosi svim delatnostima koje su merama onemogućene da rade (ugostitelji, igraonice, perionice, ćumurane, turizam i organizacija događaja sa pratećim delatnostima). U saopštenju su zatražili i da se tim delatnostima nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas, da se nadoknade troškovi 80 odsto bruto zarada za 12 meseci, ukinu parafiskalni nameti i nepotrebne dažbine (eko-taksa, SOKOJ, natpisi na objektima), smanji PDV na pet odsto u naredne dve godine i da se umanje sve lokalne dažbine i takse. Na internetu je Udruženje pokrenulo i peticiju koju građani mogu da potpišu.

Kada je Bečej u pitanju i lokalni preduzetnici koji se bave ugostiteljkom delatnošću su nezadovoljni, početkom marta bio je zakazan i protest preduzetnika koji je već dan nakon toga otkazan “jer se nisu stekli uslovi za održavanje skupa”. Za sada još nije bilo ponovo organizovanog protesta ali su i bečejski ugostitelji veoma nezadovoljni načinom kako je tretirana ova grana privrede kroz ovaj period pandemije. Razgovarali smo sa nekoliko vlasnika ugostiteljskih lokala koji su nam rekli da je stanje u ovoj grani privrede sad već veoma ozbiljno i da ove nove mere pomoći koje je država obećala neće imati nekog većeg efekta. Kao i prošle godine vlasnici restorana i kafića su računajući na neku adekvatniju pomoć države, pa i lokalne samouprave, trudili se da zadrže radnike jer to i njima mnogo znači, pre svega jer su odgovorni prema svojim zaposlenima i njihovim porodicama i voljni su da se potrude da zadrže dobre radnike. Za sada kao i svi ostali preduzetnici kojima je još uvek omogućeno da rade, bar koliko toliko sa kraćim prekidima ili smanjenim satnicama, predviđeno je da kroz nove mere pomoći dobiju po pola minimalca za svakog radnika u naredna tri meseca. To neće mnogo olakšati stvari jer za plate svakako moraju da izdvoje bar 63 posto para za doprinose i ostatak plata a prihodi su trenutno na nuli. Za sve ostale dažbine koje moraju da plate se takođe gomilaju računi a nema zarade. Restorani i kafići čak redovno plaćaju i dobijaju opomene za plaćanje SOKOJ-u iako je već odavno zabranjeno emitovanje muzike u lokalu. Pored toga žale se i na nepravednost ovih mera jer nekoliko ljudi u kafeu ili restoranu svakako je mnogo manja opasnost za širenje zaraze od na hiljade kupaca u trgovinama prehrambenih proizvoda i u tržnim lancima. Tokom zimskih meseci, kažu, nekako su i radili, uredno poštovali sve mere zaštite ali sad su već nedeljama potpuno zatvoreni, nadaju se jedinu popuštanju mera i eventualnom otvaranju bašta kad se prolepša vreme.

Zatvoreni su iako nisu načinili nikakav prekršaj čak ni u odnosu na propisane zdravstvene mere, to je jedan od razloga zašto smatraju da su im čak ugrožena i osnovna ljudska prava, prvo na rad tj. na ekonomska i socijalna prava koja obezbeđuju obrazovanje i zaštitu od teškog siromaštva i gladovanja.

Mora se napomenuti i da ova privredna grana svakako ne stoji „samostalno“ tj. izdvojena iz konteksta ostatka privrede, od toga da ugostitelji funkcionišu zavise i mnogi drugi: dobavljači, proizvođači hrane, trgovine itd. Sve je to deo jednog prilično nestabilnog lanca čija najslabija karika je trenutno svakako ugostiteljstvo kojem je onemogućeno da funkcioniše što vodi ka ozbiljnom oštećenju celokupne privrede u državi. U malim mestima kao što je Bečej to je još drastičnije jer i u najboljim vremenima ovakvi privredni subjekti teško opstaju.