Vlada Srbije: Ograničavanje cena hrane i energenata

Vlada Srbije je donela odluku o ograničenju cena  sa ciljem zaštite potrošača. U najnovijoj odluci od februara propisala maksimalnu cenu goriva. U decembru su zamrznute cene prirodnog gasa i osnovnih životnih namirnica, poput brašna i ulja. Iako jesu u pitanju ekonomske mere koje mogu delimično i kratkotrajno da postignu cilj očuvanja standarda građana istovremeno ove mere imaju i političku i, što je još bitnije, predizbornu dimenziju. Za sada su kao glavni krivci za povećanje cena hrane okarakterisani trgovci, prodavci i uvoznici skoro kao da državne institucije nemaju nikakvog uticaja (i udela) na to šta, koliko i po kojoj ceni se uvozi ili prodaje na tržištu u Srbiji.

Bilo kako bilo uredbom koju je Vlada Srbije donela na sednici 10. februara u narednih mesec dana cena evrodizela je ograničena na 179 dinara po litru (1,52 evra) dok maksimalna cena bezolovnog benzina Evro premijum BMB 95 iznosi 171 dinar (1,45 evra). To je što se tiče goriva.

Kada je hrana u pitanju Vlada Srbije tvrdi da neće biti gladnih jer država ima dovoljno rezervi pšenice i kukuruza za narednih šest meseci, kuhinjske soli, da će kupiti tri tone mleka u prahu, da je već kupljeno na tone pirinča, ulja, graška, pasulja. Kažu i da su nam magacini puni u Šidu, Mitrovici i Pazovi. Imamo svega i navodno, jedini problem su nam energenti. Pa je tu eto napravljena intervencija i cene goriva će biti zamrznute jer rast cena goriva svakako utiče i na rast ostalih cena i proizvod i usluga. Navodno to bi trebalo da bude i stimulativno za poljoprivrednike jer će svakako oni to najviše osetiti jer im slede prolećni radovi.

Ipak, poslednjih nedelju ili dve širom Srbije poljoprivrednici su krenuli u štrajkove i blokade puteva jer tvrde da su u čitavom tom procesu “čuvanje standarda stanovništva” oni najviše ugroženi, a samim tim poljoprivreda koja je dalje jedna od najznačajnijih grana privrede u Srbiji.

Logično je da zamrzavanja cena pomenutih proizvoda nije samo udar na trgovce i uvoznike nego i na one koji sve to ovde i proizvode. Poljoprivrednici sve češće izražavaju svoje nezadovoljstvo ovim merama vlade na ulicama, štrajkovima, blokiranjem saobraćajnica jer smatraju da je to sad već podugačak niz mera vlade Srbije koje su kontinuiran udar na njihovu proizvodnju i standard. Prošle godine vlada im je ukinula subvencije za gorivo i smanjila davanja po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara. Prema navodima koji se mogu čuti od poljoprivrednih proizvođača država im sada nudi kredite za preskupo đubrivo bez kojeg nema ni prolećne setve niti prihrane ključnih poljoprivrednih kultura. Jedina relativno pozitivna mera bila je smanjene carina na uvoz azotnih đubriva ali čini se i da je to bilo iznuđeno jer nije bilo drugog rešenja, budući da Srbija nema svoju proizvodnju pa je pitanje zašto je uopšte imala carinu na uvoz. S obzirom na toliko visoke cene goriva i đubriva, što je bar trećina troškova proizvodnje, veoma veliko je pitanje kakvi će biti prinosi jer će poljoprivrednici morati da smanje količine đubriva ako žele da uopšte imaju bilo kakvih prihoda. Neki od zahteva i primedbi sa blokiranih puteva i protesta poljoprivrednika organizovanih širom Srbije jesu i da bi bilo veoma uputno da se država pozabavi planovima kako i na koji način će rešiti problem sa globalnom krizom nedostatka hrana koja će neminovno i nas zakačiti a da pritom ne misli kako će da reši problem proizvodnje hrane u državi. Jedno je sigurno da populističke mere poput zamrzavanja cena ili random podela para iz budžeta neće rešiti problem manjka hrane, posebno posle još jedne godine kada prinosi sa naših njiva budu nedovoljni a uvoz u globalnoj trci za hranom nemoguć ili preskup. No, nisu samo ratari nezadovoljni odnosom države prema proizvođačima hrane. Nezadovoljni su i stočari koji se žale da im se premije za mleko ne isplaćuju redovno ko ni subvencije. Uvoz mesa, smanjenje stočnog fonda i svi ostali problemi u stočarstvu sada su već decenijski.

U svakom slučaju na cestama i u na ulicama gde protestuju poljoprivrednici su postavili i nekoliko ključnih zahteva i obećavaju da ukoliko se oni pozitivno ne reše protesti će se intenzivirati. Oni traže da se ukinu akcize za evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, da se podignu subvencije na po 200 evra po hektaru, da se obezbedi redovna i brza isplata subvencija, isplata svih zaostalih neisplaćenih subvencija i isplata budućih subvencija u roku od 45 do 60 dana od dana podnošenja zahteva, da se reguliše uvoz smrznutog mesa iz inostranstva i nekontrolisan uvoz mleka u prahu.

U decembru je takođe uredbom Vlade privremeno ograničena i cena prirodnog gasa „kao način ublažavanja posledica energetske krize u cilju zaštite privrede i građana koji su upućeni na korišćenje ovog energentaˮ. To sve je sada krajnje neizvesno nakon početka ovog rata jer pitanje je da li će gasa uopšte biti i iz kojih izvora. Nakon izbora ekonomisti predviđaju da će doći i do naglog povećanja cene struje što opet za sobom povlači povećanja cena i usluga i proizvoda pa je čitav ovaj pokušaj stabilizacije tržišta već unapred osuđen na propasti može da potraje samo do pomenutih izbora. Ove grejne sezone energetski sistem je dodatno bio opterećen, pa je država bila prinuđena da uvozi struju.

Potrošnja je ove godine pojačana i zbog nešto hladnije zime, nego što je to bilo prethodne dve-tri godine koja na sreću polako jenjava ipak cirkus sa kolapsom čitavog energetskog sistema EPS-a krajem prošle i početkom ove godine i uvozom struje je dodatno doprineo da stvari ne izgledaju ni malo optimistično za potrošače kada je ovaj energent u pitanju.

No nije zamrzavanje cena nešto što je specifično samo za Srbiju, ovo je opšti trend u Evropi. Merama ograničenja cena kako bi se stavile pod kontrolu pribegle su i pojedine evropske države i zemlje iz regiona: Hrvatska, Mađarska. Svima je cilj usporavanje inflacije i stabilizacija cena osnovnih namirnica ili energenata. No kako se trenutno stvari odvijaju izgleda da to neće biti lak zadatak ni za njih a za nas posebno jer u odnosu na ostale zemlje koje pribegavaju ovim merama mi nemamo ni približno isti standard ni uslove da to sprovedemo.

Srbija je zemlja sa izrazitim ekonomskim i socijalnim nejednakostima. Izrazito siromašnih je sve više a izdvajanja za socijalnu pomoć iz godine u godinu su sve manja. Prema svim pokazateljima naše stanovništvo je među najsiromašnijim u Evropi o čemu svedoči i istraživanje Fondacija Centar za demokratiju (FCD) povodom Svetskog dana socijalne pravde sredinom februara. Prema tim podacima, oko 450.000 ljudi, odnosno 6,9 odsto stanovnika živi u apsolutnom siromaštvu, a u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti nalazi se oko dva miliona ili 29,8 odsto građana Srbije. Upozoravaju da su posebno zabrinjavajući podaci o siromaštvu najugroženijih društvenih grupa, stanovništva u ruralnim područjima, nezaposlenih i pripadnika romske populacije. Prema saopštenju ove organizacije Srbiji je preko potreban zakonski i strateški okvir koji će adekvatno odgovoriti na preteće siromaštvo i rastuće društvene nejednakosti, pre svega izmene Zakona o socijalnoj zaštiti i donošenje Strategije za iskorenjivanje siromaštva i Strategije socijalne zaštite. Sve to sigurno neće efikasno rešiti nekoliko tona pirinča, pasulja i ulja.