Завршетак пројекта „Иницијатива за инклузију“

Општина Бечеј у сарадњи са партнерима одржала је завршну конференцију за штампу након реализације пројекта „Иницијатива за инклузију“ који је вредан 200.000 евра. Овај пројекат је започет на иницијативу општине Бечеј и ЈП „Потисје“ а подржан је од стране СКГО-а и ГИЗ-а, Немачке организације за међународну сарадњу. О пројекту су на конференцији говорили представници локалне самоуправе Драган Ковачав и Даниела Дорословачки, представник СКГО-а Александар Поповић, представница донатора ГИЗ-а Весна Видојевић, директорица Центра за социјални рад, Ивона Божовић, председница Удружење „Ђина“ Добрила Ђин, директор „Потисје-Бечеј“ ДОО, Золтан Фејеш и Слободанка Рајков, теренски анкетар у пројекту.
У овом комплексном пројекту у оквиру којег је постојало неколико сегмента рада од којих се један део односио на запошљавањеједног броја корисника који се баве сакупљањем секундарних сировина на депонију за рециклажу, други на набавку нове опреме (возила) за комунално предузеће и коначно анкетирањем и снимањем ситуације у ромским породицама у општини Бечеј.
Према речима представника СКГО и ГИЗ-а ова свеобухватност и читава целина и тематска заокруженост овог пројекта била је разлог зашто је овај пројекат и био подржан са оволико великим средствима и зашто је и био одобрен. Весна Видојевић, представнице донатора, је у свом обраћању између осталог рекла:„У овом пројекту се јасно видео заокружен процес и континуирани напор и настојање општине како да истовремено побољша управљање отпадом на својој територији и да уради што више на програмима за социјално укључивање Рома и Ромкиња“
Говорећи о начину реализације пројекта представник СКГО је похвалио пројектни тим и рекао да је потребно овај тим задржати али и унапредити јер овакви пројекти нису лаки и захтевају прецизност у извешатвању и реализацији и одговорност када је пројектна динамика у питању. Он је нагласио да је највећа вредност пројекта када се на крају види колико је за само годину дана, реализације он имао импакт на животе људи, корисника.
Даниела Дорословачки представница носиоца пројекта, локалне самоуправе, је објаснила основну идеју пројекта да се у оквиру пројекта запосли 15 Рома на депонији, на рециклажи отпада, и 5 Рома за теренски рад обилажења ромских породица у ромским насељима, домаћинствима, који су били задужени за регистровање чланова домаћинстава, мотивисање, анализу ситуације на терену, упућивања на надлежне службе.“Циљ тог дела пројекат је био, не само да неке од њих запослимо у оквиру дела пројекта са ДОО „Потисје ДОО“, него да постану видљиви у систему и да их мотивишемо да се врате у систем образовања. Негде око 300 Рома и Ромкиња је било анкетирано. Истовремено су целе породице биле мотивисане да израде личне документе, личне карте, здравствене књижице, од стране наших анкетара. Успели смо у томе делом, успели смо да упишемо преко 300 полазника у школу од основне школе да факултета, од тих 300, 35 је уписано у програм Друга шанса. Надамо се да ћемо успети да изведемо Другу шансу до краја с обзиром да је показало у пракси да све почена на почетку добро али временом почне да опада заинтересованост и доласци у школу. Због забране запошљавања за сада су сва запослена лица у Потисју ангажована само по уговору о делу. За сада не постоји друго законско решење којим би олакшали цео процес запошљавања за саме раднике. Потисју су потреби радници али не постоји законско решење тренутко које би овом предузећу омогућило да ове раднике задрже. НВО „Ђина“ ће за сада прихватити ове раднике да их запосли у оквиру удружења па ће потписати уговор са Потисјем о пружању услуга. Као бенефити општине, осим искуства и неких нових сазнања ми смо успели да кроз овај пројекат за Потисје обезбедимо још једно возило за прикупљње отпада, самим тим смо отворили и нова радна места, успели смо да два наша корисника програма укључимо у систем, да их дошколујемо, да се обуче за Ц категорију возача и да им се након тога загарантује могућност запошљења, уз ово возило обезбеђен је и виљушкар на депонији. На крају пројекта добили смо и студију која садржи све обрађене податке са терена и закључци из те студије ће бити један од оснивних документа за почетак рада на Локалном акционом плану за социјално укључивање Рома коју такође радимо са СКГО-ом.“
Директорица Центра за со-цијални рад, Ивона Божовић је заједно са удружењем „Ђина“ координисала рад на терену, анкетирање ромских породица. Анкетирано је 369 лица и то 154 Рома и 205 Ромкиња што је био велики успех јер је често веома тешко било разговарати са женама у тим продицама. Анкетари су прошли све улице у Бечеју и насељеним местима, обишли сваку ромску породицу које су биле мапиране и у свакој успели да анектирају бар једног члана породице. Предмет анкете била су постављена питања на теме радног ангажовања, образовања, доступности личних података, доступности услуга у заједници и питања о дискриминацији. Коначни резултати су према речима Ивоне Божовић веома поражавајући посебно када су у питању радна ангажовања (само 5 посто Рома у бечејској општини раде легално и имају редовно заснован радни однос а већина оних који раде, раде сезонске послове), када је у питању образовање, скоро 58 посто нема завршено ни основно образовање а само 34 корисника имају средње образовање и више. Према њеним речима јасно се види и пасиван однос код ове популације када је у питању бенефит образовања за запошљавање и лични развој. На питања о дискриминацији већина корисника је изјавила да се не осећа доскриминисаним и то, углавном, зато што се већина и не изјашњавају као Роми, што је у јасној колизији са њиховим изјавама о недостатку дискриминације. Већина корисника који су анкетирани већим делом није упозната шта су све доступне услуге у заједници и нису упознати која су њихова права која се стичу уласком у легалне токове рада и образовања. Након завршетка ове анкете и анализе података биће представљена и прецизнија студија која ће бити објављена и на сајтовима општине, Центра, Потисја.
Добрила Ђин је говорила о начину рада анкетара и о проблемима са којима су се сусретали на терену, о томе да је посебан проблем био, у неким случајевима, степен неповерења грађана, нарочито у Петровом Селу где је било и лоших искустава јер нису анкетари увек лако улазили у породице да разговарају, у великом броју породица још увек влада веома патријархалан однос мушкараца према супругама, ћеркама, који су их спречавали да говоре и да дају податке. Поједини анкетари су имали и неколико непријатних ситуација и инцидената али су били добро обучени да у тим ситуацијама реагују и успешно смире ситуацију.
Слободанка Рајков, један од анкетара, је говорила о томе на који начин су радили анкетира-ња породица на терену и колико је њој самој овај цео пројекат значио. Она је добила према њеним речима ветар у леђа и мотив да се врати у образовни систем и да настави школовање и заврши основну школу а можда и даљеДиректор Потисја, Золтан Фејеш је кратко на крају образложио колико је његово предузеће имало бенефита од овог пројекта, осим обнављања возног парка (камион и виљушкар) он је обећао да ће максимално урадити да се још више побољшају услови за раднике који су ангажовани у овом пројекту и који раде на депонији и да ће све инвестиције и пројекти убудуће бити усмерени на добру праксу бриге о радницима али и на управљења отпадом по свим савременим стандардима.