„Зелени инкубатор“ – принципи циркуларне економије
Београдска отворена школа у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине спроводи трогодишњи пројекат „Зелени инкубатор“. Бечеј је једна од 40 општина и градова укључених у истраживање о потенцијалима локалних заједница за транзицију ка циркуларној економији. Уводно представљање о пројектау под називом “Зелени инкубатор – и истраживања спроведеног за потребе израде студије” је одржао – Велимир Цвејанов, уредник портала reciklaza.biz
Андрија Пензеш, стручњак у области управљања отпадом говорио је на тему “Шта је циркуларна економија?”. Након тога је одржано представљање студије “Полазне основе за транзицију ка циркуларној економји у Бечеју” о којој је говорио Игор Јездимировић, председник Управног одбора удружења Инжењери заштите животне средине”.
Циркуларна економија се заснива на принципу да једном узет природни ресурс треба да се кроз квалитетан производ користи што дуже, али и да има свој потенцијал за поправку и надоградњу. Две основне и неопходне претпоставке да би се десилa циркуларна економија и правилно управљање отпадом, јесте инфраструктура која ће омогућити примарну селекцију коју могу да спроводе сами грађани, али и воља за тим послом. Такође, велики део еколошких такси које плаћа грађанство се не користи за заштиту животне средине него одлазе у друге сврхе.
Овај пројекат има за циљ и да допринесе оснаживању капацитета организација цивилног друштва које се баве питањима заштите животне средине, нарочито за праћење процеса европских интеграција Републике Србије, негује иницијативе локалних неформалних група, као и да истражи потенцијале и изради препоруке за социо-економски развој локалних заједница на принципима зелене (циркуларне) економије.
„Ми смо управо презентовали на које начин цело друштво, сви његови аспекти, државни сектор, приватни и цивилни, могу да подрже прелазак из линеарне економије коју тренутно имамо а која се своди на „узми нешто из природе и баци“ у циркуларну што значи да кад једном узмемо нешто из природе треба да што више пута, и што друже то остане у самом систему привредне активности. Када је Бечеј у питању, кроз ову студију ће се показати које су то кључне препоруке које се могу дати како би свако од нас могао да да свој допринос са једне стране а са друге стране користимо ову прилику да кроз едукативни део пројекта уопште објаснимо принципе функционисања циркуларне економије јер то није само нешто што се тиче привреде него се тиче друштва као целине и локалне заједнице. Ако све то не буде подржано од стране целе заједнице тешко да може бити реализовано. Што се тиче на грађана то би значило да научимо да користимо нпр. амбалажу која је повратна, да са малим и локалним предузећима у заједници успоставимо такав систем да они буду у стању да оно што нам је потребно пруже у адекватној амбалажи и да она буде повратна. Нама је потребно оно што је у амбалажи а не она сама. Наши старији суграђани се сећају нпр. млека и јогурта који је достављан у стакленој амбалажи, млекар донесе и свако јутро достави испред врата. Циркуларна економија нас донекле враћа на оно време када нисмо имали толико природних ресурса које смо могли да рабимо јер тренутно стање потрошње ресурса показује да су они на планети ограничени и да их сувише брзо трошимо и да уколико то не променимо ћемо доћи у ситуацију да их неће бити и наћи ћемо се у проблему како да задовољимо своје потребе“– рекао је Игор Јездимировић.