16. sednice SO Bečej: Planovi javnih preduzeća i ustanova
Krajem meseca, 25. februara, održana je 16. po redu sednica SO Bečej u ovom sazivu. Pred odbornicima su se na ovoj sednici našli planovi javnih preduzeća i ustanova za 2026. godinu, Program sakupljanja i odvoženja kabastog otpada, Izveštaj o korišćenju budžetskih sredstava za zaštitu životne sredine kao i kupovina Doma kulture u Mileševu.
S obzirom da su se na dnevnom redu našli planovi javnih preduzeća za ovu godinu kao i za korišćenje tzv „posebnih programa“ (odnosno budžetskih subvencija za ova preduzeća) moglo se i pretpostavi da će i ova sednica duže potrajati, našto manje od četiri sata je trajala rasprava po svim tačkama dnevnog reda.
Prva rasprava u sali SO Bečej započela je nakon što je stavljen na glasanje Izveštaj o korišćenju budžetskih sredstava za zaštitu životne sredine za koji, sad već godinama, kasni godišnji Plan pa se ovaj program sporadično i realizuje. Ustaljena je praksa već godinama da se Plan usvoji negde krajem godine i dobar deo plana se ne realizuje, sredstva kod većine stavki ili nisu potrošena ili čak nisu uopšte realizovana. Ovoga puta, kako stoji u izveštaju, plan je realizovan samo 26 %. Dobar deo pokazatelja koji se odnose na merenja u koliko zdravoj životnoj sredini građani Bečeja žive nisu urađena i opština o tome nema podataka. Primedbu na ovako lošu realizaciju planova za zaštitu životne sredine stavio je odbornik „Samo lokalno“ Milan Bokun. Kako je naglasio zaštita životne sredine ne sme da bude formalna stavka u planovima i izveštajima o realizaciji opštinskog budžeta.
Bokun je kritikovao i Program poslovanja JP „Potisje-Bečej“ jer i dalje nema u planovima naznake rešenja za, sada već, gorući problem odlaganja smeća na deponiju. Još uvek izgradnja transfer stanice nije započeta, to traje već nekoliko godina, postojeća deponija je na izmaku kapaciteta, sledeća faza je odnošenje smeća na regionalnu deponiju u Kikindu ali u punom kapacitetu jer je transfer stanica potrebna da se smanje količine smeća za transport. Postavio je i pitanje kako je moguće da je ove godine planirano toliko značajno smanjenje količine kabastog otpada i da li je opština Bečej, kao osnivač, obezbedila sredstva za ove dve godišnje akcije i prenela ih preduzeću. Direktorka preduzeća Aleksandra Rajić je odgovorila da se radi na projektu transfer stanice, da je kupljen plac u blizini deponije i da je smanjenje kabastog otpada posledica smanjenja količine smeća kod nekih većih privrednih klijenata.
Rasprave je bilo i oko subvencija za JP „Toplana“. Kako je Milan Bokun rekao subvencije od strane opštine za ovo predueće su pokrile gubitke i deficit, čak sa 65 miliona je napravljen nerealno suficit pa je ovo preduzeća zbog toga na taj iznos plaćalo i porez na dobit iako to svakako nije zarađeno. Porez na ovaj dobit je iznosio 4,5 miliona dinara.
U međuvremenu je na sednicu stigao i predsednik opštine Bečej, dr Vuk Radojević pa je polemika oko plana JP „Komunalac“ i njegove realizacije poprimila nešto žustriji ton od početka sednice. Odbornik Bokun je ukazao, i ovoga puta, na to da u nadzornim odborima sede osobe kojima su mandati davno istekli, isto je i sa v.d. direktorima pojedinih javnih preduzeća.
Kada je JP „Vodokanal“ u pitanju rasprava je uglavnom tekla između odbornika Bokuna i direktora ovog preduzeća Jovana Ječanskog. Tokom rasprave bilo je reči o velikim gubicima u vodovodnoj mreži od čak 62 posto vode. Odbornik Bokun je rekao da je prema dokumentaciji ovog preduzeća uloženo do sada tri miliona evra a da se ovaj procenat gubitka vode nije smanjio. On je postavio pitanje onda u čega su se ta sredstva ulagala. Jovan Ječanski je odgovorio da su ona bila delom i za rešavanje problema magistralne mreže vodovoda za šta su potrebna mnogo veća sredstva koje ovo preduzeće trenutno svakako nema. Sa sredstvima koja su do sada uložena bilo je moguće rešiti tek 10 posto magistralne mreže i de su ovi problemi uključujući i pomenute gubitke vode sistemski i dugoročni.
Odbornica Iva Hromiš je, kada su na red stigli planovi ustanova kulture, rekla da je Gradski muzej Bečej, tačnije zgrada muzeja u katastrofalnom stanju, da je narušena statika u zgradi, oštećena krovna konstrukcije u dr. Ovo sve je samo kad je u pitanju centralna zgrada, koja je u funkciji, druga zgrada koji Muzej poseduje ima zabranu upotrebe. Iva Hromiš je na kraju izlaganja u vezi sa muzejom pitala da li se čeka konačno urušavanje ili da se nešto ozbiljnije i katastrofalnije desi da se interveniše i naglasila da u muzeju često borave i deca na vannastavnim aktivnostima.
Iva Hromiš je takođe, kada su ustanove kulture u pitanju, govorila o inkluzivnim programima koje ove institucije imaju, ili bi trebalo da više na to obrate pažnju, za osobe i decu sa invaliditetom i sa smetnjama u razvoju . Takođe je naglasila da svi ti programi moraju da budu naglašeni i u planskim dokumentima. Ona je rekla da zna da ima inkluzivnih programa ali da se to u planovima i u izveštajima ne vidi i naglasila da je to takođe veoma važno.
Milan Bokun je kritikovao rad Turističke organizacije kao netransparentan, posebno u odnosima sa medijima i kada su u pitanju informacije od javnog značaja ali i kada su u pitanju aktivnosti i program rada. On je rekao da nije očekivao od direktora Edvina Ferenca takav odnos prema radu organizacije kojom upravlja i prema javnosti. U kontekstu TO Bečej ponovo je održana kraća rasprava o stanju, statusu i načinu upravljanja opštine Bečej u poslovima obezbeđivanja Fantasta. Direktor Edvin Ferenc nije polemisao sa odbornikom Bokunom, o odnosu prema obezbeđenju objekta „Fantast“ i imanja u raspravu sa odbornikom Bokunom uključio se predsednik opštine Bečej dr Radojević.
Na samom kreju sednice najduža rasprava bila je oko plana za ovu godinu USKAO „Đorđe Predin Badža“ između direktora ove ustanove Milana Onjina i odbornice Ive Hromiš. Ona je postavila pitanje bezbednosti i uslova za obavljanje širokog spektra aktivnosti koje se odvijaju u ovoj ustanovi. Takođe ona je postavila pitanje zbog čega u planu nema programskih stavki koje se odnose na osobe sa invaliditetom i sa smetnjama u razvoju, takođe je postavila pitanje i da li postoje privilegovani korisnici. Kao primer je navela da je sala za održavanje koncerta KUD „Đido“ bila besplatna dok se za druge organizacije i događanja ona naplaćuje. U ovu raspravu se, pored direktora Onjina, uključio i predsednik opštine koje je naglasio specijalni status i važnost za bečejsku zajednicu kulturno –umetničkog društva „Đido“ i rekao da je to razlog zbog čega nije naplaćena upotreba sale. Rasprava o ovome je završena uz dobacivanje i glasnu polemiku u sali.
Na samom kraju odbornici su usvojili i predlog kupovine zgrade Doma kulture u Mileševu koja je u privatnoj svojini.
sreda, 18. mart
Reagovanje UO KUD „Đido“
Na navode koji se odnose na besplatno korišćenje sale u zgradi USKAO „Đorđe Predin – Badža“, za potrebe održavanja koncerta, tokom rasprave o godišnjem planu ove ustanove za 2026. godinu na 16. sednici SO Bečej, KUD „Đido“ je medijima poslao sledeće saopštenje koje prenosimo u celosti:
