16. седнице СО Бечеј: Планови јавних предузећа и установа

05/03/2026 Редакција

Крајем месеца, 25. фебруара, одржана је 16. по реду седница СО Бечеј у овом сазиву. Пред одборницима су се на овој седници нашли планови јавних предузећа и установа за 2026. годину, Програм сакупљања и одвожења кабастог отпада, Извештај о коришћењу буџетских средстава за заштиту животне средине као и куповина Дома културе у Милешеву.

С обзиром да су се на дневном реду нашли планови јавних предузећа за ову годину као и за коришћење тзв „посебних програма“ (односно буџетских субвенција за ова предузећа) могло се и претпостави да ће и ова седница дуже потрајати, нашто мање од четири сата је трајала расправа по свим тачкама дневног реда.

Прва расправа у сали СО Бечеј започела је након што је стављен на гласање Извештај о коришћењу буџетских средстава за заштиту животне средине за који, сад већ годинама, касни годишњи План па се овај програм спорадично и реализује. Устаљена је пракса већ годинама да се План усвоји негде крајем године и добар део плана се не реализује, средства код већине ставки или нису потрошена или чак нису уопште реализована. Овога пута, како стоји у извештају, план је реализован само 26 %. Добар део показатеља који се односе на мерења у колико здравој животној средини грађани Бечеја живе нису урађена и општина о томе нема података. Примедбу на овако лошу реализацију планова за заштиту животне средине ставио је одборник „Само локално“ Милан Бокун. Како је нагласио заштита животне средине не сме да буде формална ставка у плановима и извештајима о реализацији општинског буџета.

Бокун је критиковао и Програм пословања ЈП „Потисје-Бечеј“ јер и даље нема у плановима назнаке решења за, сада већ, горући проблем одлагања смећа на депонију. Још увек изградња трансфер станице није започета, то траје већ неколико година, постојећа депонија је на измаку капацитета, следећа фаза је одношење смећа на регионалну депонију у Кикинду али у пуном капацитету јер је трансфер станица потребна да се смање количине смећа за транспорт. Поставио је и питање како је могуће да је ове године планирано толико значајно смањење количине кабастог отпада и да ли је општина Бечеј, као оснивач, обезбедила средства за ове две годишње акције и пренела их предузећу. Директорка предузећа Александра Рајић је одговорила да се ради на пројекту трансфер станице, да је купљен плац у близини депоније и да је смањење кабастог отпада последица смањења количине смећа код неких већих привредних клијената.

Расправе је било и око субвенција за ЈП „Топлана“. Како је Милан Бокун рекао субвенције од стране општине за ово предуеће су покриле губитке и дефицит, чак са 65 милиона је направљен нереално суфицит па је ово предузећа због тога на тај износ плаћало и порез на добит иако то свакако није зарађено. Порез на овај добит је износио 4,5 милиона динара.

У међувремену је на седницу стигао и председник општине Бечеј, др Вук Радојевић па је полемика око плана ЈП „Комуналац“ и његове реализације попримила нешто жустрији тон од почетка седнице. Одборник Бокун је указао, и овога пута, на то да у надзорним одборима седе особе којима су мандати давно истекли, исто је и са в.д. директорима појединих јавних предузећа.

Када је ЈП „Водоканал“ у питању расправа је углавном текла између одборника Бокуна и директора овог предузећа Јована Јечанског. Током расправе било је речи о великим губицима у водоводној мрежи од чак 62 посто воде. Одборник Бокун је рекао да је према документацији овог предузећа уложено до сада три милиона евра а да се овај проценат губитка воде није смањио. Он је поставио питање онда у чега су се та средства улагала. Јован Јечански је одговорио да су она била делом и за решавање проблема магистралне мреже водовода за шта су потребна много већа средства које ово предузеће тренутно свакако нема. Са средствима која су до сада уложена било је могуће решити тек 10 посто магистралне мреже и де су ови проблеми укључујући и поменуте губитке воде системски и дугорочни.

Одборница Ива Хромиш је, када су на ред стигли планови установа културе, рекла да је Градски музеј Бечеј, тачније зграда музеја у катастрофалном стању, да је нарушена статика у згради, оштећена кровна конструкције у др. Ово све је само кад је у питању централна зграда, која је у функцији, друга зграда који Музеј поседује има забрану употребе. Ива Хромиш је на крају излагања у вези са музејом питала да ли се чека коначно урушавање или да се нешто озбиљније и катастрофалније деси да се интервенише и нагласила да у музеју често бораве и деца на ваннаставним активностима.

Ива Хромиш је такође, када су установе културе у питању, говорила о инклузивним програмима које ове институције имају, или би требало да више на то обрате пажњу, за особе и децу са инвалидитетом и са сметњама у развоју . Такође је нагласила да сви ти програми морају да буду наглашени и у планским документима. Она је рекла да зна да има инклузивних програма али да се то у плановима и у извештајима не види и нагласила да је то такође веома важно.

Милан Бокун је критиковао рад Туристичке организације као нетранспарентан, посебно у односима са медијима и када су у питању информације од јавног значаја али и када су у питању активности и програм рада. Он је рекао да није очекивао од директора Едвина Ференца такав однос према раду организације којом управља и према јавности. У контексту ТО Бечеј поново је одржана краћа расправа о стању, статусу и начину управљања општине Бечеј у пословима обезбеђивања Фантаста. Директор Едвин Ференц није полемисао са одборником Бокуном, о односу према обезбеђењу објекта „Фантаст“ и имања у расправу са одборником Бокуном укључио се председник општине Бечеј др Радојевић.

На самом креју седнице најдужа расправа била је око плана за ову годину УСКАО „Ђорђе Предин Баџа“ између директора ове установе Милана Оњина и одборнице Иве Хромиш. Она је поставила питање безбедности и услова за обављање широког спектра активности које се одвијају у овој установи. Такође она је поставила питање због чега у плану нема програмских ставки које се односе на особе са инвалидитетом и са сметњама у развоју, такође је поставила питање и да ли постоје привилеговани корисници. Као пример је навела да је сала за одржавање концерта КУД „Ђидо“ била бесплатна док се за друге организације и догађања она наплаћује. У ову расправу се, поред директора Оњина, укључио и председник општине које је нагласио специјални статус и важност за бечејску заједницу културно –уметничког друштва „Ђидо“ и рекао да је то разлог због чега није наплаћена употреба сале. Расправа о овоме је завршена уз добацивање и гласну полемику у сали.

На самом крају одборници су усвојили и предлог куповине зграде Дома културе у Милешеву која је у приватној својини.

среда, 18. март

Реаговање УО КУД „Ђидо“

На наводе који се односе на бесплатно коришћење сале у згради УСКАО „Ђорђе Предин – Баџа“, за потребе одржавања концерта, током расправе о годишњем плану ове установе за 2026. годину на 16. седници СО Бечеј, КУД „Ђидо“ је медијима послао следеће саопштење које преносимо у целости: