Интеркултурални камп „Пружи ми руку, буди ми друг“

Пројекат „Пружи ми руку, буди ми друг“ је дугогодишњи пројекат Друштва пријатеља деце које већ неколико година уназад организује активности које су усмерене на афирмацију образовања деце из социјално угрожених породица која имају проблем са похађањем наставе, са напуштањем школовања са неадекватним условима за живот и школовање, што често резултира и проблеме са похађањем наставе и размевањем градива.  У  претходних  неколико година осим организоване подршке деци током школске године која су кроз координацију рада на пројекту са Ценром за социјални рад и образовним установама одабрана да учествују у овом пројекту, током летњег периода сваке године одржава се и једнодневни дечији интеркултурални камп.

На овогодишњем кампу, одржаном током првог викенда у новој школској години,  учествовало је преко 40 деце различитог узраста која су се такмичила и учествовала на радионицама и у другим активностима и дружењима у прелепом амбијенту Извиђачког центра на Радарској станици.

Овај једнодневни камп је тако био организован да кроз игру и дружење деца науче да се социјално укључе у различите врсте активности које поред забавних имају и едукативне ефекте. Учење кроз игру и такмичења је баш оно што деци која припадају овој специфичној групацији  и социјалној категорији највише доприноси да се смањи осећај неприпадања, издвојености из уобичајеног социјалног окружења код куће и у школи.

Пројекат „Пружи ми руку, буду ми друг“ је специфичан по томе што се из године у годину развија у складу са локалним потребама и еволуира кроз активности које се надовезују на претходне године. Методолошки ово је било могуће извести само уз сталну подршку и локалне управе и донатора али и свих умрежених иституција, установа у граду као и цивилног сектора и појединаца. Ипак, приметно је да је донатора све мање и да су средства и подршка све мања од стране свих који су до сада подржавали овај пројекат. Ово је, на жалост, део реалности јер је број деце све мање иако су социјални проблеми у нашој заједници све већи. За овај пројекат најважнији је континуиетет па се организатори надају да ће и следеће године бити у могућности да га на адекватан начин наставе и да поново организују овакве и сличне активности.

Циљ овог пројекта је да се оствари видљиви резултат који ће на најнепосреднији начин допринети промени у социјалном просторном и друштвеном окружењу  деце-корисника пројекта да на прави начин они нађу своје место у социјалном окружењу, да постану свесни  могућности, да остваре лични утицај на социјално окружење. Део живота ове деце најчешће је и апатија јер су сувише мали да се носе са проблемима дугогодишње изолација, социјалним проблемима породице, нестимулативном породичнном ситуацијом и свим осталим личним и специфичним проблемима који су јединствени за свако дете, за сваку породицу, осећајем неадекватности, неједнаких шанси. Овај пројекат је дао велики допринос осећају и духу толеранције и суживота у једној изразито разноликој друштвеној средини и на овај начин врши се процес успешне инклузије деце у друштво.