51. sednica SO Bečej: „… i bi svetlo“

Pedeset i druga sednica SO Bečej bila je iscrpljujući maratonska. Na dnevnom redu su osim aminovanja ugovora za projekat javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju rasvete bili izveštaji svih javnih preduzeća pa je bilo za očekivati da će rasprave biti test izdržljivosti pre svega za standardne učesnike odbornik Bokun-predsednik Tošić-predsednik Skupštine Tomašević trojke.

Ugovor za rekonstrukciju rasvete u opštini Bečej
Na samom početku raspravljalo se o ugovoru Opštine Bečej sa privatnim firmama “Keep Light” iz Beograda i “Esco Elios” iz Novog Sada za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju kompletne javne rasvete u opštini Bečej. Odbornik “Samo lokalno” Milan Bokun je još jedanput izrazio sumnju u efikasnost i povoljnost ovakve vrste partnerstva kada su javni poslovi u pitanju spomenuvši nepovoljni ugovor koji je opština pre skoro desetak godina potpisala za Potisje privatizujući jednu veoma profitnu javnu delatnost koju je kasnije ponovo morala da preuzme nakon kraha i velikih dugovanja privatnog partnera u ovom preduzeću. On je odbornicima predočio matematičke nelogičnosti za ulaganje privatnog partnera jer, prema njegovim rečima, privatnom partneru ovakav ugovor ne može biti u cilju jer je potrebno više od 10 godina da povrati svoja ulaganja. Na godišnjem nivou ušteda, odnosno profit na koji privatne firme iz ugovora mogu da računaju je najviše 220.000 evra i to bez troškova ulaganja. Sve ovo budi sumnju u motive privatnika ali i u realnost da se ispoštuju sve odredbe ugovora u periodu nakon realizacije projekta.

Pored toga odbornik Bokun je postavio i pitanje kredibiliteta firme “Keep Light” koja je bila medijski prozivana tokom prošlogodišnje afere sa kupovinom beogradske “najskuplje novo-godišnje jelke u Evropi” za 83.000 evra.

Sve to, prema izlaganju Milana Bokuna izaziva opravdanu sumnju da će ovakav posao biti uspešani da Opština Bečej na ovaj način preuzima veliki rizik jer je delatnost koja će biti prepuštena privatnim partnerima veoma važna za funkcionisanje grada. Predsednik Dragan Tošić je odgovorio da ono što je najbitnije je ušteda koju će opština Bečej imati što na mesečnom što na godišnjem nivou kada je su u pitanju troškovi za osvetljenje.

Sama nova tehnologija koju će privatni partner ugraditi dovodi do toga da su uštede na računima za električnu energiju u iznosu od skoro 1000 evra mesečno za opštinu veoma značajne . Pored toga privatni partner daje i garancije 10 godina na zamenu svetiljki i na redovno održavanje sa rokovima od 48 sati za svaku intervenciju.

Predsednik Tošić je odgovorio i na primedbe opozicionog odbornika Bokuna o kredibilitetu firmi sa kojima je potpisan ugovor, on je rekao da su medijski natpisi o sumnjivim poslovima “Keep Light” nerelevantni i neprovereni i da ta firma radi projekte javno-privatnog partnerstva po celoj Srbiji i da ima odlične reference. On je dodao da je ovakva vrsta saradnje privatnog i javnog sektora trend u Evropi i da se po zakonu u toku realizacije ovakvog projekta obavezno osniva Društvo za posebni namenu kao treći partner u konzorcijumu sa sedištem u Bečeju čija je uloga da bude mehanizam kontrole. Pitanje datuma osnivanja ovog Društva je takođe pokrenuto kao još jedna primedba opozicije jer je osnovano pre donošenja konačne odluke o ratifikovanju Ugovora u Skupštini grada, čime se prejudicirala odluka o usvajanju. Predsednik Skupštine Nenad Tomašević je rekao da je na budućem izvođaču rizik registrovanja Društva ranije a da su oni to odlučili da urade još početkom meseca bez obzira da li će dobiti posao i zvanično i da je ovakav njihov postupak potpuno legitiman i nije nezakonit.

Poljanicama vraćen status naseljenog mesta
Obrazloženje odluke da Poljanice dobiju ponovo satus naseljenog mesta bilo je dokumentovano činjenično stanje da ovo selo ima funkcionalnu mesnu upravu, izgrađenu putnu i vodovodnu mrežu, električnu energiju, osnovnu školu, Dom kulture, prodavnicu, crkvu, redovan autobuski saobraćaj… Do 1947. godine Poljanice su bile selo koja je bilo i zvanično samostalno ali je nakon toga pripojeno Bečeju (delom i Bačkom Petrovom Selu) da bi konačno 2016. godine bilo u potpunosti pripojeno katastarskoj opštini Bečej. Od ove skupštine vraćen je Poljanicama status naseljenog mesta.

Toplana, kontinuirano smanjenje potrošnje i rast dugovanja
Poslovanje JP “Toplana” je uvek kada se bilo kakav dokument iz ovog preduzeća nađe na dnevnom redu Skupštine predmet rasprave jer i već sama redovna godišnja dotacija opštine od 20 miliona je prema stavu opozicionih odbornika pokazatelj kontinuiranog lošeg poslovanja ovog preduzeća. I pored ove dotacije, prema rečima obornika Milana Bokuna, godišnji rashodi ovog preduzeća su mnogo veći nego prihodi od prodate toplotne energije.

Dugovi prema dobavljačima iznose preko sto miliona, ukupno sa troškovima to je nešto manje od 170 miliona dinara, nenaplaćena potraživanje prema korisnicima su oko 30 miliona što zajedno sa svim prihodima (pod uslovom da se ta potraživanja naplate) čini nešto preko 130 miliona.
Nakon uvida u poslovanje ovog preduzeća opozicija je pokrenula pitanje i još jednog, po rečima odbornika Milana Bokuna, oblika dotacije iz opštinskog budžeta u vidu avansnih plaćanja javnih ustanova za toplotnu energiju čak nekoliko meseci unapred bez izdatih računa ili faktura. Milan Bokun je napomenuo i da su plate u ovom javnom preduzeću, koje je u ovakvoj dubiozi sa tendencijom pogoršanja stanja, prilično visoke iako je preduzeće u gubicima a da samo predsednik nadzornog odbora ima čak 31.000 dinara nadoknadu za ovu funkciju. Bokun je takođe postavio pitanje budućeg opstanka ovog preduzeća jer se svake godine konzum drastično smanjuje, troškovi održavanja su sve veći kao i dugovi ovog preduzeća.

Direktor preduzeća Dejan Vuković je odgovorio da će zaostala dugovanja iz predhodne decenije i godinama unazad prema jedinom dobavljaču, JP “Srbijagas”, sledeće godine morati svakako, na neki način, da se reši jer su to nagomilana dugovanja iz ranijeg perioda a kada je u pitanju avansno plaćanje računa javnih ustanova direktor Vuković je rekao da je to mala pomoć od strane ostalih budžetskih korisnika i da je to primer lepe saradnjea među javnim preduzećima i ustanovama koji njegovom preduzeću mnogo znači jer predstavlja mogućnost da na taj način reše situacije kada im dospeju neke obaveze na naplatu a druge javne ustanove imaju mogućnost da im pomognu i avansno uplate sredstva. On je napomenuo da tu nema ništa nezakonito i da se sve to svakako već sledećim računom i fakturom izniveliše jer je to realna potrošnja toplotne energije korisnika.

Direktor Vuković je takođe dodao da je JP “Toplana” spremna za novu sezonu, da je oprema, mreža i kotlovi, stara (iz 1985/6) ali se redovno servisira i održava, da je JP “Toplana” poslednji put podigla cene toplotne energije još 2017. godine, da je cena gasa otišla gore za to vreme čak 30%, ali se oni trude da održe cene na sadašnjam nivou. Što se tiče novčane naknade za Nadzorni odbor, direktor Vuković je rekao da je SO Bečej ta koja na nivou opštine Bečej odlučuje o visini naknada i da su one iste u svim JP.

JP “Komunalac”
Na samom početku rasprave o izveštaju JP “Komunalac” odbornik “Samo lokalno” Milan Bokun je izložio kritiku rada ovog preduzeća kroz skoro sve delatnosti koje su poverene ovom preduzeću, od neažurnog čišćenja snega tokom zime, neodržavanja dečijih igrališta koja su uglavnom ruinirana i koja uglavnom nisu u funkcionalnom stanju, o neažurnom orezivanju suvih grana i drveća, o nedostatku gradskog mobilijara u velikom delu grada osim centra, o neodržavanju pijaca, o lošem stanju saobraćajnica, trotoara i horozontalne signalizacije, o zapuštenim grobljima… Na ove primedbe odgovorio je direktor ovog preduzeća Željko Plavšić. On je rekao da u skladu sa mogućnostima ovo preduzeća uspeva da obavlja sve delatnosti koje su mu poverene iako ima manjak radnika (na prethodnim sazivima skupštine bilo je reči o problemima ovog preduzeća sa nedostatkom radnika zbog obaveza koje propisuje zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, prim. aut.) i da ovakvo tumačenje (ne)uspešnosti njihovog rada je pojednostavljeno, crno/belo. On je takođe rekao da je veliki milionski ugovor na koju je opozicija stavila primedbu da je stranački potpisan sa firmom za odnošenje i uništavanje animalnog otpada bio neophodan jer je je samo na jednom groblju na Iđoškom putu bilo preko 300 leševa krupne stoka. Prema rečima direktora Plavšića, kao što se danas to često dešava, i oni su u Komunalcu imali sporadičnih problema sa izvođačima radova na pojedinim projektima posebno infrastrukturnim ali se sve to rešava u hodu i poslovi bivaju završeni.

JP “Vodokanal” i pitanje odloženog poreskog prihoda
Ovo preduzeću, prema izveštaju o radu u prethodnom periodu, iskazalo je dobit od preko 150.000 dinara. Odbornik Bokun je rekao da u izveštaju stoji da je realan prihod 1560 dinara jer je ostatak prihoda u stavci “odloženog poreskog prihoda”. U veoma žustroj raspravi ostalo je neobjašnjeno i odbornicima i drugim prisutnima na Skupštini šta tačno predstavlja ova stavka jer je predsednik Skupštine Nenad Tomašević rekao da je obaveza samih odbornika da se edukuju i odbio da objasni odborniku Bokunu ovu razliku u tumačenju prihoda. Rasprava o 1500 ili 150.000 ostavila je na trenutak u senci osnovnu raspravu o problemima u funkcionisanju ovog javnog preduzeća. U samom izveštaju, što je odbornik Milan Bokun i citirao, navedeni su svi pomenuti problemi koje ovo preduzeće ima kada je u pitanju funkcionisanje vodovoda u gradu, od nepostojanja dovoljnog bunarskog kapaciteta, preko zastarele vodovodne mreže koja ima velike gubitke, nedovoljnih kapaciteta za prečišćavanje voda i shodno tome svemu nezadovljstvo korisnika. Direktor preduzeća Zoran Grić je potvrdio navode u izveštaju ali je rekao da se problem rešavaju u skladu sa mogućnostima i u saradnji sa lokalnom samoupravom i višim nivoima vlasti kao i da su u planu projekti koji će poboljšati stanje pre svega vodovodne mreže, bunara i prečistača.

Direktor Grbić je rekao da je dobro da JP nije kreditno zaduženo i da može slobodno da aplicira za finansijska sredstva za realizaciju projekata. On je takođe rekao da je Vodokanal budžetska firma ali da se sami brinu o sebi tj. da su finansijski samostalni i da su u njihovoj delatnosti u celoj Srbiji problemi sa gubicima skoro po pravilu veoma veliki (čak do 40% u proseku).

Nakon primedbe odbornika Bokuna da je primer lošeg održavanja postojeće infrastrukture Vodokanala i stanje prečistača u Picoderu oko kojeg se širi smrad koji je u blizini njegove kuće pa je njegovo saznanjeo tome empirijsko, pokrenuta je prilično bizarna rasprava o mirisu Picodera.

“Picoder ne smrdi, Picoder miriši. Mi iz Picodera volimo taj miris. Zato živimo tamo jer može nešto i da nam zasmrdi. U Picoderu ljudi hoće da žive baš tako kako je sada. Mi samo treba da im malo poboljšamo uslove za život, da im pokosimo travu, jer tamo nije pokošena trava nikada ranije do pre dve godine.”, odgovorio je je predsednik Tošić odborniku Bokunu

Maratonska sednica završena je glasanjem o tačkama dnevnog reda na kojima se odlučivalo o otuđenju nekih parcela u opštinskom vlasništvu i imenovanjima školskih odbore za sve tri srednje škole.