„Vesti od pre 100 godina“ (1)

Pre 60 godina, tačnije 1962. godine, počele su da izlaze Bečejske novine, jedno od najdugovečnijih lokalnih glasila koje su izlazili u našoj opštini. Uredništvo ovih novina, na neki način, postavilo je još uvek aktuelan format po kojem i danas rade lokalne novine. Koncept je bio kombinacija aktuelnih vesti iz opštine Bečej i naseljenih mesta u okolini, servisne vesti kao i praćenje kulturnih, sportskih i drugih događanja. Pored toga „Bečejske novine“ su se najdirektnije „naslanjale“ na legat koji su za sobom ostavile lokalne novine poput „Novog vremena“ i sl.

Bečejske novine svakako nisu bile i prve u nšem gradu jer je i pre toga bilo različitih oblika lokalne štampe i  to skoro dva veka. Iako osnovane u tada novoj državi (SFRJ) i nakon Drugog svetskog rata „Bečejske novine“ su se najdirektnije „naslanjale“ na taj legat koji su za sobom ostavile lokalne novine poput „Novog vremena“ i dr. Jedna od prvih zanimljivih rubrika u Bečejskim novinama bila je namenjena baš tome, da ukaže na kontinuitet štampe i novinarstva u Bečeju. Od 1962. godine u skoro svakom broju Bečejskih novina izlazila je rubrika sa reprintom vesti „od pre 70 godina“ (kako se zvala rubrika). Cilj ovih tekstova bila je i svojevrsna društveno socijalna analiza konteksta i vremena u kojem su vesti najstajale ali je istovremena bila i mali almanah zanimljivih priča iz prošlosti grada, često neobičnih i bizarnih. Bile su to male vinjete iz istorije Bečeja koje su otkrivale mnogo više o duhu vremena nego što su to bile činjenice ili informacije. Priče se bile interesantne i za čitaoce sredinom prošlog veka ali za nas su još zanimljivije zbog toga što je vremenska distanca mnogo veća. Pokazalo se iz ovih objava da se neke stvari ne menjaju tako lako, da je moguće i danas povući neke paralele sa aktuelnim događanjima pa čak i nekim vanvremenski mentalitetskim specifičnostima naše sredine. U ovim novinskim člancima interesantan je i specifičan način pisanja i shvatanja novinarstva tog vremena. U narednih nekoliko brojeva probrali smo neke od tih vesti koje su reprintovane u Bečejskim novinama početkom 60-tih, uz nadu da će nekima od vas biti ilustrativne i zanimljive za razumevanje prošlosti našeg grada.

Preporuka
Širi se vest da opštinske vlasti nameravaju da kaldrmišu bečejske ulice. No to je samo u planu. Na ovu vest peštanska tvornica cigala preporučila je prigodan materijal za kaldrmisanja istih. Preporuka ima sada više, no predmet „spava“, valjda se negde odmara.

Pokradeni izlog
Prošlog četvrtka u noći dogodila se drska provala i to baš na glavnom trgu pred blistavom lampom. Na zgradi škole razbijen je izlog sa slikama: izvađene su lepše slike a ostale su pocepane i ostavljene u izlogu. Prvi jutarnji prolaznici sa čuđenjem su se pitali ko je mogao ovo učiniti, da li su u pitanju neki mangupi koji su hteli da se našale ili je to učinio neki zaljubljeni mladić koji je na jeftin način hteo da dođe do slike voljene. Policija traga za provalnicima.

Porodicu Čeh progoni sudbina
Stalni dopisnik iz Gradišta javlja kako porodicu Čeh izgleda progoni sudbina. Čeh Andraš je u poslednje vreme patio od strašne glavobolje. Pošto je na svaki način hteo da se oslobodi od nje skočio je glavom u bunar. Rodbina koja je pošla u potragu za njim, dok ga je pronašla već je bio mrtav. I eto, on skočio u bunar, druga žena mu se pre kratkog vremena obesila, jedna od starijih ćerki udavila se prošle godine u kanalu.

Nova firma
Jedan bečejski mesar odlučio je da stavi novu firmu na prodavnicu. Dugo je lupao glavu dok se na kraju nije posavetovao sa firmopiscem. Oni su se složili da firmopisac naslika mesara kako uadara goveče sa satarom baš usred čela. Vlasnik je danima stajao kao model i najzad je bila gotova velika tabla, na kojoj snažni mesar udarcem obara goveče.
Mesar je bio ponosan na svoju sliku i svima je pokazivao. „No kako vam se sviđa? Da li je dobro pogođeno“ – pitao je zapanjene. „Veličanstveno, sjajno, verna slika“ – odgovara sused …“ali recite samo ko je čovek koji drži sataru“.

Slepi putnik
Opet je reč o Kolompar Imreu koga svi znaju po tome što besplatno putuje širom zemlje. „Luta on na sve strane, no uglavnom traži veća mesta, kad se premori i izgladni jednostavno ode u bolnicu i pretvara se da je bolestan. Kada malo odmori i dobro napuni trbuh, počne da skita po gradu pa padne policiji u oči, koja ga posle protera iz mesta. On se ovome slatko smejao i dok se još vraćao kući kovao je plan na koju stranu će sledećeg puta poći. Poslednji put su ga proterali iz Subotice, no prethodno su ga dobro „izmasirali“ i poslali u rodno mesto: Stari Bečej.

Izvor: Bečejske novine, 1962. godine