Пројекат „Сиромаштво“: Социјалне карте, неопходна социјална иновација или атак на приватност (2. део)

Министар Ђорђевић је још крајем 2018. године образложио како ће бити реализоване фазе и како ће функционисати систем социјалних карата:
„За почетак у Министарству рада ћемо имати базу особа са инвалидитетом, борце, дечји додатак… Желимо да сви који имају надокнаду буду на једном месту, да буду проверени и да их категоризујемо. Да будемо сви сигурни да помоћ иде у праве руке. То ће бити врло осетљиви подаци којима ни ја као министар нећу моћи да приступам. База мора да се служи алатима и зато смо ишли у Данску, да видимо како се укрштају подаци из тих база и како да сагледамо боље слику грађана коју имамо и да спречимо малверзације.Наравно, јер ћемо скенирати све што има сваки грађанин. Нама је идеја да нам систем каже: њој или њему треба да дамо или њој односно њему припада одређена врста помоћи. Живим за то да свака мајка када роди бебу буде уписана у социјалну карту, и да након порођаја добије СМС честитку за рођење бебе, систем би евидентирао да треба да добије 100.000 динара, имали бисмо њен текући рачун, и одмах након тога би јој био уплаћен новац. Када би све било тако повезано, не би било потребе да аплицира за средства јер би систем знао да је добила бебу. Следеће порука која би требало да јој стигне је СМС од банке да јој је уплаћено 100.000 динара. Тако би требало да функционише систем социјалних карата и урадићу све што је у мојој моћи да тако и буде.“ – тада је обећао министар (Извор: Данас)

Колико је то заиста изводљиво видели смо до сада јер већ 15 година траје и пребацује се од једне владе до друге. А колико је неопходно да држава има било какву базу социјално најугроженијих грађана видело се и током ових неколико месеци уназад када је оних чувених 100 евра помоћи додељено и „принцу и сиромаху“ подједнако па је то некоме значило помоћ за преживљавање а неком један солидан ручак у добром ресторану. Тако неселактивно трошење средстава из буџета је био више политички чин него економски.
Социјалне карте, ако заживе једном, свакако могу бити „правединије“ средство за расподелу социјалних давања али могу бити и веома инвазивно средство контроле и задирање у приватност грађана с обзиром на осетљивост података којима располажу и да строго морају бити контролисана лица која имају увида у све те податке.

Заштитник грађана је подржао одредбу да социјално – економски статус појединца и са њим повезаних лица, обухвата податке о њиховом породичном, васпитно-образовном, психо-физичком, радно-правном, имовинском и здравственом статусу, дакле податке из различитих области живота појединца и породице, који – уколико су адекватно прикупљени и обрађени – могу дати врло прецизну у слику о потребама појединца и породице и мерама које те потребе могу задовољити. У том смислу, Заштитник грађана је за нови најављени закон који предвиђа и израду социјалних карти рекао да није препознао одређене податке којима органи власти располажу, а који су од великог утицаја на процену социјално економског статуса појединца и породице. Нацрт није, у податке који се региструју у Социјалној карти, увео сва права из области породичноправне и кривичноправне заштите. Нека од ових права су од утицаја на опредељивање економског статуса породице, као што је случај са правом на издржавање (које је Нацрт закона препознао), док су друга права од значаја за процену социјалног статуса појединца из породице, као што је право на заштиту од насиља и заштита права детета, остала непрепозната.

Сад већ претходна Влада Србије најавила је да ће нови Нацрт бити један од приоритета и ове нове још неформиране Владе па је тако за 2021. опет одложен почетак рада на пројекту социјалних карти.