Постављени сензори за мерење квалитета ваздуха у општини Бечеј
Све чешће на порталима на интернету и сајтовима које се баве актуелним вестима могу се видети извештаји о катастрофалном квалитету ваздуха у појединим градовима (најчешће за Београд и друге веће градове у Србији). Све више до јавности пристижу и информације да нам је у градовима, али и у мањим местима, ваздух све загађенији и то у толикој мери да озбиљно почиње да угрожава здравље људи. Када је загађење у питању могу се често чути и поређења са леталношћу од ковид епидемије према којем је и до неколико пута већа она од загађења. Веома лош квалитет ваздуха може имати озбиљан утицај на здравље људи јер утиче на рад дисајних органа, срца, плућа и изазива отежано дисање, кашљање, осећај стезања, шиштање у грудима, сузење очију, појачану секрецијз из носа и непријатан осећај стругања/гребања у грлу. Особе са срчаним и плућним обољењима, старије особе и деца требало би да избегавају када је загађеност ваздуха велика било какву активност на отвореном. Ваздух је најзагађенији ових дана у јутарњим и вечерњим часовима, у тим периодима дана грађани удишу чађ и PM10 и PM2.5 честице које су веома опасне. Те невидљиве честице улазе у све ћелије организма и узрок су најтежих обољења. Тада директно удишемо честице угљен-диоксида, сумпор-диоксида, угљен-моноксида, метана, тешких метала и због тога нам је здравље угрожено. Према подацима Светске здравствене организације у Србији сваке године од последица загађења ваздуха премине 6.500 људи.
Када је у питању Бечеј већ недељама је веома лако уочити када је ваздух лош, у јутарњим и вечерњим часовима је јака магла, дим и чађ се јако осете у ваздуху и без неког стручнијег мерења. О квалитету ваздуха у граду званично из општине нема саопштења, нема упозорења за грађане као ни редовнијих извештаја. У граду нема државне мерне станице која би мерила квалитет ваздуха а из општине о квалиту ваздуха постоје само извештаји који се раде једном годишње, који су у оваквим ситуацијама кад квалитет ваздуха веома варира мало релевантни. Узрок за овакав лош квалитет ваздуха највероватније лежи и у томе што у највећем делу општине се систем даљинског грејања све мање користи чак и у оним деловима града који имају доста колективних зграда. Зими је грејање на „Топлану“ постало веома скупо па је већина грађана прешла на чврсто гориво, на дрво и угаљ што повећава ниво загађења.
Бечејско удружење младих се прикључило акцијама грађанског мерења квалитета ваздуха. Преко пројекта поставили су пет сензора за мерење у општини Бечеј. Три су постављена у Бечеју и то на локацијама у близини индустријске зоне, у Малом Риту и у Новом Селу. Један сензор је постављен у Бачком Градишту и преостало је да још један сензор поставе у Бачком Петровом Селу. Ови мерачи за грађански мониторинг мере концентрацију суспендованих честица, односно PM10 и PM 2.5 честице које су најчешћи узрок лошег квалитета ваздуха.
Према речима Гордане Адамов из Бечејског удружења младих на ову акцију су се одлучили јер су приметили у извештајима о мониторингу квалитета ваздуха у општини Бечеј да се приликом мерења, које иначе траје само десетак дана у години, не мери концентрација суспендованих честица. Ове честице су мешавина чађи, дима и прашине које углавном настају у процесу сагоревања и имају изузетно лош утицај на здравље људи. Наиме, PM10 честице оштећују дисајне путеве, а мање (PM2.5) су довољно ситне да уђу и у крвоток.
Ови новопостављени сензори су повезани и на интернет апликацију и показују у сваком тренутку концентрације PM честица у ваздуху у општини. Мој Бечеј на свом сајту редовно објављује податке о стању ваздуха у Бечеју. Ових дана могло се јасно видети да је Бечеј често црвеној опасној зони.