Економија

ЈП „Топлана“ и Бечеј одустали од система грејања на биомасу

ЈП „Топлана“ већ годинама има проблема са ликвидношћу пре свега због високих цена енергената, све мањег броја потрошача и корисника услуга. Систем даљинског грејања је прилично нерентабилан у Бечеју јер је и одржавање мреже и инсталација веома скупо за тако мали број корисника. Једно од решења које је изгледало пре годину дана извесно и могуће за топлану било је инвестирање у систем грајања на биомасу. Грејање на биомасу за мање топлане тада је био један од омиљених пројеката Владе Републике Србије која је промовисала програм Немачке развојне банке KFW „Програм подстицања обновљиве енергије” у који је на почетку ушло 10 општина, укључујући и нашу. Тај пројекат је, судећи по свему сад пропао јер је већ 6 општина, укључујући и нашу одустало од тог програма пре свега због тога што је у питању прилично велика инвестиција за коју већина од тих општина није била спремна.

Као енергент биомаса јефтинија и мањи је загађивач од свих осталих поред тога што је и најраспрострањенији обновљиви енергент у Србији. Званично заузима 61% од укупног потенцијала обновљивих ресурса енергије. Преласком топлане на грејање на биомасу искористили би се локални ресурси, смањили трошкови с обзиром на то да се мазут увози. Биомасу чини биљни и животињски отпад, односно остаци из пољопривреде, шумарства и дрвне индустрије, као и биоразградиви делови комуналног и индустријског отпада. Поред еколошких бенефиција грађанима би овакав начин грејања пружио комфор јер би било могуће грејање током целог дана а смањење загађења било би веома значајно.

Иако јефтиније и мање штетно по околину, даљинско грејањетешко налази пут до домова грађана. Шест од 10 општина одустало је од градње топлане из кредита Немачке развојне банке, а уговор о кредитима и условима се крије од очију јавности. Још један разлог је и што нема националне стратегије за коришћење тог највећег обновљивог извора енергије. Остављено је да локалне самоуправе одлучују саме за себе и да саме инвестирају у топлане.

Када је ова овако важна стратешка одлука у питању потребно је да се општине уједине, да држава интервенише, за општине ово је превелика инвестициона иницијатива које би стимулисала производњу биомасе. Садашњи произвођачи топлотне енергије немају потребу да траже друге потрошаче, попут топлана. Коришћење дрва за огрев по кућама је довело до формирања тржишта огревног дрвета са врло високим ценама и то свима у овом момену, судећи по свему, одговара.

Поред тога, и можда најважније, корисници даљинског грејања не захтевају довољно организовано ни довољно гласно да услуга грејања буде јефтинија, чистија, или поузданија. Предузећа за даљинско грејање своје велике трошкове лако преносе на потрошаче јер не постоји тржиште које корисници, потрошачи, условљавају својим захтевима, већина на крају само одустане и пебаци се на неки други облик грејања да преживи сезону.