Бечеј опет други по количини земљишта враћеног путем реституције
Према последњим подацима објављеним током јануара ове године од стране Агенције за реституцију, бившим власницима или њиховим правним наследницима је на нивоу државе враћено 73.569 хектара пољопривредног земљишта одузетог након Другог светског рата. У државном поседу преостало је још око 30.000 хектара ораница које би требало да им припадну, што је шест одсто од укупно укњиженог земљишта у поседу Републике Србије, који износи 508.000 хектара.
До сада највише пољопривредног земљишта у Војводини враћено је у Бачкој Тополи – 8.157 хектара, а затим у Бечеју – 5.720 хектара. Бечеј је, према овим подацима на другом месту у Војводини по количини пољопривредног земљишта које је враћено првобитним власницима.
Овај убрзани тренд враћања углавном ораница у бечејском атару посебно је уочљив претходне две године. У току последње две до три године скоро је дуплиран број хектара који су враћени реституцијом. Иако у државној Агенцији тврде да се приходи од закупа земљишта у општинама не смањују драстично у буџету општине Бечеј је смањење прихода веома видљиво. У плановима је било предвиђено да то буде око 10 посто али се чини да ће то ипак бити много више. Општина Бечеј је ових дана, у току друге половине јануара месеца, објавила и Оглас за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини и то 791,73 хектара површине у првом кругу. Отварање понуде је 5. фебруара а ранг листа ће бити објављена на сајту Управе за пољопривредно земљиште.
Да подсетимо, право на закуп и коришћење пољопривредног земљишта у државној својини могу остварити физичка и правна лица која су носиоци или чланови регистрованих пољопривредних газдинстава уз испуњавање додатних законских услова у зависности од основа закупа и коришћења за који су заинтересовани.
У бечејској општини тренутно има 5.388,79 ha земље а од тога је 4.376,33 ха по закупом (81,43 % су њиве, оранице, 11,94 су рибњаци а 4, 93 су пашњаци).
Шта се дешава са земљом која је враћена власницима?
Неки општи тренд у Војводини у последње две године на тржишту је укрупњавање земљишта, појавио се велики број табли земљишта из реституције на тржишту. Купци су велика пољопривредна газдинства а њима је у интересу укрупњавање земљиште јер тиме смањују трошкове производње. С друге стране, продавци овог земљишта, наследници су ретко пољопривредници и врло често нису довољно информисани о тржишним ценама земљишта које су добили из реституције и спремни су да продају земљиште нешто испод тржишне цене. Током претходне године и током трајања пандемије Covid- 19 и непосредно пре појаве пандемије цене земљишта биле су стабилне на свим локалитетима у Војводини.
Поред тога и Развојни фонд Аутономне покрајине Војводине расписао је конкурс за дугорочне кредите за куповину пољопривредног земљишта. Како се наводи на сајту фонда, конкурс је отворен до искоришћења средстава планираних за његову реализацију. Средства су намењена за куповину пољопривредног земљишта у циљу укрупњавања поседа регистрованих пољопривредних газдинстава, а износ у складу са кредитном способношћу подносиоца захтева креће се од 300 хиљада до 20 милиона динара. Сопствено учешће је најмање 20% вредности пољопривредног земљишта које је предмет куповине. Рок враћања кредита је до седам година, у оквиру којих је обухваћен грејс период до 12 месеци. У грејс периоду обрачунава се и плаћа интеркаларна камата месечно, тромесечно или шестомесечно, у висини уговорене каматне стопе, а ануитети се обрачунавају и плаћају месечно, тромесечно или шестомесечно.
Поставили смо неколико питања у вези са овом темом др Анђелку Мишковићу, члану општинског Већа који је задужен за пољопривреду у општини Бечеј, о томе на који начин ће овај тренд враћања земљишта власницима путем реституције утицати на део буџета који се односи на приходе од издавања пољопривредног земљишта и каква су његова предвиђања о томе каква ће власничка структура тих ораница бити у будућности.
БД: Према наводима Агенције за реституцију Бечеј је опет на другом месту по броју хектара враћених путем реституциије, у питању је преко 5700 хектара, на који начин ће ово утицати на буџет општине Бечеј, каква структура земљишта је у питању?
-То неће утицати на сам буџет Општине Бечеј, пошто су то независна средства од буџета. Утицаће на средства која су на-мењена за улагање у пољопривреду, односно на средства која се враћају кроз атарске путеве, мостове, канале, отресишта, и др.
БД: Према вашим сазнањима како ти нови/стари власници након реституције користе враћену земљу, да ли је сами обрађују или се она брзо врати на тржиште, на продају?
-Њихово је право да раде шта хоће са својом земљом, имамо случајева да земља иде даље на продају или издавање, али има и оних који настављају да раде на својој земљи.
БД: Колико је још остало земље у државном власништву и каква су предвиђања за тај остатак у следећих неколико година?
-Земљиште које је преостало у власниству државе је и даље предмет реституције. Тренутно је земљиште издато сточарима на дужи временски период (3-10 година), али и ти уговори се могу раскинути у случају реституције. Реституција није завршена и докле год има слободног земљишта, постоји могућност да оно буде враћено претходним власницима.
БД: Да ли постоји тренд укрупњавања поседа и у бечејској општини?
-Да, али је то тешко рећи јер се ради о малим произвођачима са великим бројем парцела. Свакако да је укрупњавање један облик појефтињења производње, али је до тога веома тешко доћи самостално. Потенцијална комасација земљишта може да се ради тек пошто би се комплетно земљиште вратило власницима.