Недеља џентлмена – post festum

Завршена је и овогодишња 4. по реду „Недеља џентлмена“ у Народној библиотеци. Рецимо на почетку да је било поменутих „џентлмена“ бар са оне друге стране микрофона, у публици као и претходних година, знатно мање. Судећи по свему када су условно названа културна дешавања у питању, бечејску мушку популацију могло би евентулано да привуче, рече неко тих дана у публици, можда пиво на точење, јер ономад ни сличице фудбалера нису баш много упалиле. „Недељу џентлмена“ је отворио Дејан Цукић који је представио три своје нове књиге превода, две биографије (Џимија Хендрикса, Елвиса Прислија) и једну аутобиографију (Елтон Џон). Иако Цукићу није баш увек потребан водитељ програма када су те теме у питању, евентуално подсетник, у разговору је заједно са медијатором библиотеке, Маријаном Ђаковић учествовао и Горан Васовић, члан групе Ева Браун. Ипак на крају било је и музике, јер новинар, аутор и преводилац на крају програма прихватио гитаре и заједно са младим музичарима из два бечејска бенда (Rock Bones i Les Filles) отпевао неколико хитова које су клинци предано увежбали за наступ са познатим музичарем.

То је било отварање, следећих неколико вечери ређали су се програми који су такође комбиновали књижевност и музику па је тако већ следеће вече такође било посвећено једном (не)професионалном музичару проф. др Аљоши Мандићу који се поред своје веома захтевне лекарске професије бави и музиком и писањем поезије.

У холу библиотеке отворена је била и изложба младог уметника и цртача графита Чабе Ридега. Ово је била за бечејске прилике јединствена изложба преносивих графита (на гипсаним плочама), која је унела у ову манифестацију али и у сам Бечеј мало урбаног духа који овом граду већ дуго недостаје.

Баланс је тада већ морао бити направљен па је др Жарка Свирчев представила бечејској публици своју нову књигу „Немири између четири зида’’ у којој је изабрала двадесет пет изузетних прича које су написале српске ауторке и списатељице прве половине 20 века које су до сада због апсолутне мушке доминације у књижевним круговима тог периода па и касније биле омаловажаване, скрајнуте или заборављене.

Да се вратимо џентлменима и музици, и још једној музичкој вечери где је наступио Немања Нешић композитор и кантаутор из Новог Сада. Нешић је овом приликом извео песме за које је компоновао музику на стихове великана српске поезије.
Глумци Рокуш Золтан и Мађар Жофија представили су живот мађарског песника и преводиоца Сабо Лоринца, његову борбу између стварности, рационалног и снова.

Судећи према броју жена у публици и оних који су на ово књижевно вече дошли из других градова списатељица и новинарка Бранкица Дамјановић је веома популарна у жанру тзв. „женске литературеˮ. Она је овом приликом представила и своју последњу књигу „Сетило се мајкеˮ.

Ивана Умељић, руководиоц Сектора за издаваштво и медијску продукцију и Машан Богдановског, професора Филозофског факултета у Београду. (Центар за промоцију науке) одржали су занимљиво предавање и разговор на тему „ванземаљских језикаˮ. Млади песник Петер Анталович из Купусине је представио своју прву збирку поезија, а професор филозофије Иван Ковач, је сад већ резидент сарадник на овој манифестацији за програме и радионице које су намењене младима. Као и увек његова радионица била је намењена развијању критичког мишљења код младих, овога пута кроз својеврсни облик „детекцијеˮ.

За крај програма „уживоˮ библиотека је посетиоцима ове манифестација приуштила и сусрет са чувеном списатељицом и новинарком Мирјаном Бобић Мојсиловић. Разговор је текао у њеном стилу, динамичан и отворен, говорила је о себи, о свом књижевном стваралаштву и књигама а након тога је наступио и бечејски бенд Фингербанг.

То ипак није био крај, као и прошле године у оквиру „Недеље џентлменаˮ када се успоставила пракса онлајн програма. Овога пута избор је пао на једног Бечејца, Александра Маћашева, који данас живи и ради у Њујорку а бави се уметничким пројектима, дизајном. У питању је било предавање под називом „Зашто та боја?ˮ, ово истраживање и образовни програм разматра боју као процес и као друштвену праксу. Маћашев је у 45 минутном предавању прошао кроз феноменологију боје и то од критичког погледа на боју као симптом, као означитеља класних разлика, саставног чиниоца у конструисању расе, рода и нације, преко боје као заједничког искуства и језичке концептуализације, до боје као материјала који је постао и остао једно од кључних средстава у креирању потрошачке жеље и максимизације профита.