Основан Савет и Комисија за родну равноправност

На 16. седници СО Бечеј донета је одлука о оснивању Савета за родну равноправност као и Комисије за родну равноправност који ће убудуће бити сталана радна тела СО Бечеј. Чланови Савета су Дијана Петер која ће обављати и функцију председнице, Балаж Серда који ће бити заменик председника, Светлана Вулетић, Дане Мандић, Ференц Тот, Емеше Ђере Дечов, Анета Секрењ. Секретар Савета је Јелена Бранков Черевицки.

Поводом оснивања ових тела одржана је након заседнања скупштине и конференција за штампу на којој су говорили Јелена Бранков Черевицки, координаторка за родну равноправност у општини Бечеј и Ференц Тот из кабинета председника општине Бечеј задужен за послове демографије и популационе политике.

„Скупштина РС је крајем маја месеца на једној од седница усвојила предлог текста новог Закона о родној равноправности и јавност се сигурно сећа да смо тај закон чекали сигурно 4 или 5 године, да је било пуно измештања надлежности. Постављало се питање да ли је то надлежност Коодинационог тела за родну равноправност или надлежаност неког од министарстава. Оно што је важно је да је после дужег времена тај закон усвојен и он је врло модеран и веома опширан за локалне самоуправе у смислу креирања локалне политике равноправности и обезбеђивање политике једнаких могућности, спровођења тих мера у свим областима јавног и приватног живота. Овај закон предвиђа и извештавање о постигнутим циљевима. Прва обавеза локалне самоуправе била је да у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона а који истиче крајем овог месеца, да се у општини формирају два радна тела. Први је Комисија за родну равноправност која је предвиђена као стално скупштинско тело и коју чине искључиво одборници. Она ће у раду у надлежности процењивати сваки документ који се шаље скупштини на усвајање из перспективе родне равноправности што значи од доношење оних мера политичких који треба да поправе услове живота грађана и грађанки па тако до оних практичних ствари као што су процењивање одређених комисија и других тела које формира скупштина из перспективе полне заступљености као и у свим другим процесима именовања. Друго радно тело је Савет који је замишљен као извршни орган, и такође је стално радно тело. Савет ће имати ту практичну надлежност: да предлаже одлуке, креира политику и спроводи је. Лично имам велика очекивања од овог Савета. На овај начин смо заокружили сва три механизма за спровођење политике равноправности у оквиру општине, Комисија, Савет и лице задужено за родну равноправност у општини Бечеј а сад имамо и заокружен нормативни оквир којим се родна равнопрваност као принцип функционисања гарантује и Уставом наше земље као и другим прописима. На првој седници Савета која ће убрзо бити сазвана биће донет и Пословник о раду овог тела.“ рекла је коодинаторка Јелена Бранков Черевицки.

Бечеј када је политика равниправности полова у питању има тренутно још увек важећи Локални акциони план за унапређење положаја жена који истиче следеће године. На имплементацији тог плана урађено је доста активности кроз пројекте, тачније кроз два пројекта који су реализовани 2019. и 2020. године. Ове активности углавном су биле финансиране из донаторских програма али је овај документ и званично у скупштини усвојен што значи да је за општину Бечеј обавезујући стратешки план. Иако је пред истицањем никакав званични извештај о реализацији овог плана није достављен ни скупштини ни јавности (а требало би да то буде пракса сваке године). Коориднаторка Јелена Бранков Черевицки је на питање новинара зашто се извештаји о реализацији не раде редовно рекла да су извештаји рађени до детаља за донаторе који су финансирали активности али да он ње нико није тражио да извештаје доставља неким општинским телима, скупштини или јавности.

„Очекујем да ће се и нови Савет веома озбиљно позабавити овим стварима јер тај План треба да се спроводи и следеће године и он ће свакако бити добра основа за израду новог плана када направимо пресек и када направимо извештаје кад видимо шта је све урађено. Ја сам мишљења да свих пет стратешких циљева који су у овом плану одређени да су у великој мери и остварени.“ рекла је Бранков Черевицки.
Проблем изостанка извештавања о процесима имплементаци-је постоји код скоро свих стратешких документа које је општина претходних деценија доносила и то је скоро правило. Планови се праве, неке активности у неким од тих планова се и реализују али се о томе не подносе извештаји и не сумирају разултати који су остварени.

Јелена Бранков Черевицки је такође напоменула да ће једна од првих тема на првој седници новог савета бити баш то, колико је и у којој мери остварен и реализован зацртани Акциони план за унапређење положаја жена у општини Бечеј. Према њеним речима она има довољно материјала и документације о реализацији активности из овог плана али извештај ипак није обједињен и није комплетиран. Она је рекла и да је спремна да извештај о реализацији имплементације овог документа уради у наредних неколико месеци и да га предочи Савету и јавности. Логично би било да се извештаји подносе једном годишње али према речима координаторке од ње такав извештај од сада нико није тражио јер нико не ради мониторинг.

Током конференције постављено је питање и још једна од тема којом би такође будући Савет требало да се бави а то је тема родно одговорног буџетирања које још увек у локалном буџету општине није заживело (и не само у локалном). Овај принцип буџетирања већ скоро деценију и по се „уводи“ у систем без неког већег успеха. Тренутно је у оптицају План поступног увођења родно одговорног буџетирања у поступку припреме и доношења буџета и он предвиђа за сада три програма тј. области у којима ће се кренути поново са покушајем формирања и увођења родно одговорног буџета. Те три области су локални економски развој, развој културе и информисања и развој спорта и омладине. Јелена Бранков Черевицки је рекла да је законска обавеза општине Бечеј да буџет формира по принципима родно одговорног буџетирања али да ни нови Савет, ни Комисија ни она као координаторка нису права адреса за постављање питања о оваквом процесу формирања буџета и да је за то задужено Општинско веће које је предлагач буџета а на Одељењу за финасије је да то реализује. Савет може евентуално у наредном периоду да буде само саветодавна подршка да се читав овај веома комплексан посао увођења родно одговорног буџетирања и реализује коначно. Јелена Бранков Черевицки је такође напоменула да се ни Локални акциони план о којем је било речи раније није бавио темом родног буџетирања, чак у самом буџету није било ни предвиђених средстава за реализацију активности из овог плана, што је према речима коориднаторке Бранков Черевицки било веома лоше. У самом Плану везиване су активности за неке већ предвиђене ставке из буџета јер није било могућности да се „додају“ активности у буџет и финансирају директно. Активности из Локалног акционог плана су до сада финансиране искључиво из донаторских средстава.