Референдум: Гласање у Бечеју

Министарство правде Владе Републике Србије расписало је референдум на које су се грађани Србије 16. јануара изјашњавали о изменама Устава у делу који се односи на правосуђе, и то тиме што су заокруживањем „да“ или „не“ одговорали на једно питање: ,,Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?“.

У општини Бечеј на референдум о изменама Устава Србије у делу о правосуђу одржаном 16. јануара је већина изашлих грађана, њих 4.546 (58,57 одсто), гласала је за „ДА“, а 3.105 (40 одсто) за „НЕ“. Ово су подаци из званичног извештаја Општинске изборне комисије о резултатима гласања на референдуму на територији општине Бечеј који је усвојен на седници комисије 18. јануара. Ове податке можете да пронађете и на званичном сајту Републичке изборне комисије као и код нас на нашем порталу прецизније по бирачким местима.

На територији општине Бечеј право гласа имало је 31.969 грађана. На референдуму у општини Бечеј изашло је укупное 7.761 грађана (24,27 одсто), укупан број гласачких листића био је 7.757 од којих је број важећих гласачких листића био 7.651, а неважећих 106.

Као и на републичком нивоу у општини Бечеј већина од изашлих грађана изјаснила се са „ДА“ али је проценат излазности био далеко испод републичког просека што је показало веома малу заинтересованост грађана општине Бечеј за овај референдум. Уколико се израчуна постотак у односу на укупан број гласача за промене Устава у делу о правосуђу у Бечеју је гласало негде око 15% грађана, око 10% грађана је гласало против ових промена а чак 75% грађана није се одазвало на позив на референдум. Разлози за овакве резултате могу бити и у томе да добар део грађана није разумео у чему се тачно огледају промене у судској власти у држави које су биле разлог за расписивање овог референдума. Осим тога добар део грађана, показало се на основу резултата од оних који су изашли на референдум (40 посто), не верује да је могуће успоставити бољи и праведнији систем судске власти и праксе само фармалним усклађивањем законске регулативе са ЕУ процесима интеграције. Било како било, с обзиром да за гласање не постоји цензус, тачније довољна је само проста већина у односу на гласове оних који су изашли на референдум, то значи да су уставне промене овим гласањем потврђене.

Према званичним изворима од стране државне аминистрације и према наводима Владе РС ове промене Устава примарно имале су за циљ повећање правне сигурности грађана Србије. Према наводима из Владе РС ово је важно јер „само независно судство и самостално јавно тужилаштво гарантују грађанима адекватно остваривање и заштиту права у судским поступцима. Поред тога ове промене имају за циљ и успостављање бољег система предлагања, премештаја и престанка судијске и јавнотужилачке функције. Њихово спровођење обезбедиће да улазак у правосуђе буде заснован на објективним критеријумима вредновања и правичним процедурама избора. Судије ће убудуће бирати независно тело састављено од судија и истакнутих правника из редова врхунских стручњака, универзитетских професора, доктора правних наука. У избору судија, председника судова и јавних тужилаца биће искључено учешће политике, што ће омогућити већу независност судија и већу самосталност јавних тужилаца, као и њихову већу одговорност.