Економија

Општина Бечеј: Ускоро оснивање социјално-економског савета (?)

Пре више од годину дана у општини Бечеј покренута је иницијатива да се оформи на нивоу локалне самоуправе Социјално-економски савет би по закону требало да буде независни орган који би чинили представници извршних органа локалне самоуправе, представници послодаваца са територије општине и представници синдиката. Овај Савет требало да буде покретач социјалног дијалога у заједници. Циљ је развој и унапређивање колективног преговарања нивоу општине – града, праћење стања, разматрање питања и заузимање заједничких ставова у вези са политиком запошљавања, заштитом радне и животне средине, као и здравствене и социјалне заштите и сигурности, уз праћење, оцењивање и давање мишљења о утицају промена цена и висина зарада на положај запослених и послодаваца.

Формирање Социјално – економског савета у Бечеју иницирало је Бечејско удружење младих.

Од када је покренута иницијатива негде прошле године још увек се чека и званично оснивања. Што значи да још увек не постоји ни правна основа за почетак неког социјалног дијалога у нашиј општини. У међувремену поједине општине и градови су бар тај формални део одрадиле. Уочи оснивања Социјално – економског савета општине Бечеј средином децембра организован је и семинар од стране БУМ-а на тему радних права, и могућностима које пружа удруживање послодаваца, и о Поглављу 19 (социјална политика и запошљавање) на путу Србије ка Европској унији.

Поред тога, на семинару је било речи о принципима, те пракси, али и погодностима функционисања оваквог тела на локалном, у чијем су саставу представници локалне самоуправе, послодавци и синдикати, говорио је Владимир Аксентијевић из Социјално – економског савета града Ужица.

– Апелујем да се привредници заинтересују за рад будућег Савета и да допринесу идејама којима можемо заједно да унапредимо наше окружење и инфраструктуру, рекао је један од учесника семинара предузетник Роберт Ковач и додао да привредници и предузетници имају велика оптерећења, а међу њима и намети.

Секретар Социјално-економског савета града Ужица Владимир Аксентијевић представио је искуства и могућности у раду тог тела на семинару Бечејско удружења младих. Из прве руке су о циљевима и изазовима слушали све то и представници свих партнера у будућем Савету у Бечеју – локалне самоуправе, послодаваца и синдиката. Ужички центар за људска права и демократију један је од иницијатора организовања социјално – економског савета у том граду. Социјални дијалог и права радника треба да су у фокусу читаве заједнице, јер без здравих и адекватно плаћених радника, прогресивне привреде нема, као ни очекиваног развоја, истичу наши саговорници – Владимир Аксентијевић, секретар Социјално – економског савета града Ужица, Драгомир Поп – Митић, Ужички центар за људска права и демократију и Љиљана Танасковић – Јовић, председница Већа Самосталних синдиката општине Бечеј.

У општини Бечеј, као и у већини локалних самоуправа у Србији, синдикално деловање није развијено, у складу са потребама радника. Највише је проблема у приватном сектору.

Радник који производи треба да буде мотивисан, да буде здрав, да воли да дође на посао, а то све треба да буде за сопствену добробит, али за послодавца, каже Љиљана Танасковић Јовић, председница Већа Савеза самосталних синдиката у општини Бечеј.
– Фирме по закону не могу да забране формирање синдиката, али већина скрећу пажњу да то не треба, да то није добро. Треба да се одржи још пар састанака и да се формира Савет са људима који хоће да учествују и да покажу другима и њиховим запосленима да је то добра ствар. Ми смо партнери у овом социјалном дијалогу, навела је Танасковић Јовић.

Од Социјално – економског савета се очекује да буде иницијатор тема и идеја за унапређење положаја, навео је Драган Ковачев, члан Општинског већа општине Бечеј задужен за привреду и предузетништво. – Мислим да је ово сад права прилика да привреда дође и искаже своје проблеме конкретно и да то допре директно до локалне самоуправе и до органа који одлучују, навео је Ковачев.
– Да се унапреди положај предузетника у нашој општини, да се смањи рад на сиво, али је веома битно смањити порезе на зараде и парафискалне намете, то би били бенефити учешћа предузетника у овом телу, рекао је Горан Релић, председник Општег удружења предузетника Бечеј.

Данас у нашем друштву можда највећа поларизације је између оних који раде у државном и оних који раде у приватном сектору, тај јаз је непремостив а неразумевање највеће. Као и у целој земљи и у Бечеју постоје само археолошки остаци синдикализма који се могу наћи у неким бившим великим друштвеним предузећима који су приватизовани од стране државе крајем 90-тих и током прве деценије овог века (Сојара, ПИК, Линде Гас) и у јавним установама и предузећима. Бечеј као град који је имао углавном само таква предузећа у прошлости и где није било до почетка 2000-их неке веће назнаке самосталне приватне иницијативе у локалним предузећима још увек има те фосилне остатке синдинкализма али наравно у разједињеној форми са префиксима зависни/независни/грански/смостални. Када су у питању нова предузећа коју су предузетници основали као и у остатку државе ретке су фирме које имају синдикалне организације или било какво тело у фирми које служи да заштити права радника. Оно мало приватника који оснивају синдикате раде то само да би на неки начинпоставили живи „људски зид” између себе и радника где постављају своје људе који ће им омогућити да не долазе у ситуацију да морају да се суоче са незадовољством радника или запослених.

У међувремену у овом граду стасавају генерације које имају потпуно погрешну представу о томе да је прерогатив искључиво послодавца, државног или приватног да им одреди радна права које жели да поштује без обзира на став самих радника или закон.
Државна политика је промоција нашег пословног окружења као раја за стране инвеститоре базирано искључиво на томе да нам је радна снага јефтина и не захтева много, тачније не захтева ништа осим можда редовне плате. Ово јесте допринело томе да се привуку неки инвеститори али углавном они који су иначе у потрази за местима где могу максимално да се смање трошкови рада и да се извуче максималан профит јер на тај начин не могу да раде у сопственој држави јер им то не дозвољавају закони, синдикати, држава са много ригорознијом пореском политиком, веома велике обавезе за осигурања радника и др.

Ово су све проблеми који би требало да буду у фокусу рада Савета убудуће и не очекује их једноставан задатак.