Opština Bečej: Uskoro osnivanje socijalno-ekonomskog saveta (?)

Pre više od godinu dana u opštini Bečej pokrenuta je inicijativa da se oformi na nivou lokalne samouprave Socijalno-ekonomski savet bi po zakonu trebalo da bude nezavisni organ koji bi činili predstavnici izvršnih organa lokalne samouprave, predstavnici poslodavaca sa teritorije opštine i predstavnici sindikata. Ovaj Savet trebalo da bude pokretač socijalnog dijaloga u zajednici. Cilj je razvoj i unapređivanje kolektivnog pregovaranja nivou opštine – grada, praćenje stanja, razmatranje pitanja i zauzimanje zajedničkih stavova u vezi sa politikom zapošljavanja, zaštitom radne i životne sredine, kao i zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, uz praćenje, ocenjivanje i davanje mišljenja o uticaju promena cena i visina zarada na položaj zaposlenih i poslodavaca.

Formiranje Socijalno – ekonomskog saveta u Bečeju iniciralo je Bečejsko udruženje mladih.

Od kada je pokrenuta inicijativa negde prošle godine još uvek se čeka i zvanično osnivanja. Što znači da još uvek ne postoji ni pravna osnova za početak nekog socijalnog dijaloga u našij opštini. U međuvremenu pojedine opštine i gradovi su bar taj formalni deo odradile. Uoči osnivanja Socijalno – ekonomskog saveta opštine Bečej sredinom decembra organizovan je i seminar od strane BUM-a na temu radnih prava, i mogućnostima koje pruža udruživanje poslodavaca, i o Poglavlju 19 (socijalna politika i zapošljavanje) na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Pored toga, na seminaru je bilo reči o principima, te praksi, ali i pogodnostima funkcionisanja ovakvog tela na lokalnom, u čijem su sastavu predstavnici lokalne samouprave, poslodavci i sindikati, govorio je Vladimir Aksentijević iz Socijalno – ekonomskog saveta grada Užica.

– Apelujem da se privrednici zainteresuju za rad budućeg Saveta i da doprinesu idejama kojima možemo zajedno da unapredimo naše okruženje i infrastrukturu, rekao je jedan od učesnika seminara preduzetnik Robert Kovač i dodao da privrednici i preduzetnici imaju velika opterećenja, a među njima i nameti.

Sekretar Socijalno-ekonomskog saveta grada Užica Vladimir Aksentijević predstavio je iskustva i mogućnosti u radu tog tela na seminaru Bečejsko udruženja mladih. Iz prve ruke su o ciljevima i izazovima slušali sve to i predstavnici svih partnera u budućem Savetu u Bečeju – lokalne samouprave, poslodavaca i sindikata. Užički centar za ljudska prava i demokratiju jedan je od inicijatora organizovanja socijalno – ekonomskog saveta u tom gradu. Socijalni dijalog i prava radnika treba da su u fokusu čitave zajednice, jer bez zdravih i adekvatno plaćenih radnika, progresivne privrede nema, kao ni očekivanog razvoja, ističu naši sagovornici – Vladimir Aksentijević, sekretar Socijalno – ekonomskog saveta grada Užica, Dragomir Pop – Mitić, Užički centar za ljudska prava i demokratiju i Ljiljana Tanasković – Jović, predsednica Veća Samostalnih sindikata opštine Bečej.

U opštini Bečej, kao i u većini lokalnih samouprava u Srbiji, sindikalno delovanje nije razvijeno, u skladu sa potrebama radnika. Najviše je problema u privatnom sektoru.

Radnik koji proizvodi treba da bude motivisan, da bude zdrav, da voli da dođe na posao, a to sve treba da bude za sopstvenu dobrobit, ali za poslodavca, kaže Ljiljana Tanasković Jović, predsednica Veća Saveza samostalnih sindikata u opštini Bečej.
– Firme po zakonu ne mogu da zabrane formiranje sindikata, ali većina skreću pažnju da to ne treba, da to nije dobro. Treba da se održi još par sastanaka i da se formira Savet sa ljudima koji hoće da učestvuju i da pokažu drugima i njihovim zaposlenima da je to dobra stvar. Mi smo partneri u ovom socijalnom dijalogu, navela je Tanasković Jović.

Od Socijalno – ekonomskog saveta se očekuje da bude inicijator tema i ideja za unapređenje položaja, naveo je Dragan Kovačev, član Opštinskog veća opštine Bečej zadužen za privredu i preduzetništvo. – Mislim da je ovo sad prava prilika da privreda dođe i iskaže svoje probleme konkretno i da to dopre direktno do lokalne samouprave i do organa koji odlučuju, naveo je Kovačev.
– Da se unapredi položaj preduzetnika u našoj opštini, da se smanji rad na sivo, ali je veoma bitno smanjiti poreze na zarade i parafiskalne namete, to bi bili benefiti učešća preduzetnika u ovom telu, rekao je Goran Relić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Bečej.

Danas u našem društvu možda najveća polarizacije je između onih koji rade u državnom i onih koji rade u privatnom sektoru, taj jaz je nepremostiv a nerazumevanje najveće. Kao i u celoj zemlji i u Bečeju postoje samo arheološki ostaci sindikalizma koji se mogu naći u nekim bivšim velikim društvenim preduzećima koji su privatizovani od strane države krajem 90-tih i tokom prve decenije ovog veka (Sojara, PIK, Linde Gas) i u javnim ustanovama i preduzećima. Bečej kao grad koji je imao uglavnom samo takva preduzeća u prošlosti i gde nije bilo do početka 2000-ih neke veće naznake samostalne privatne inicijative u lokalnim preduzećima još uvek ima te fosilne ostatke sindinkalizma ali naravno u razjedinjenoj formi sa prefiksima zavisni/nezavisni/granski/smostalni. Kada su u pitanju nova preduzeća koju su preduzetnici osnovali kao i u ostatku države retke su firme koje imaju sindikalne organizacije ili bilo kakvo telo u firmi koje služi da zaštiti prava radnika. Ono malo privatnika koji osnivaju sindikate rade to samo da bi na neki načinpostavili živi „ljudski zid” između sebe i radnika gde postavljaju svoje ljude koji će im omogućiti da ne dolaze u situaciju da moraju da se suoče sa nezadovoljstvom radnika ili zaposlenih.

U međuvremenu u ovom gradu stasavaju generacije koje imaju potpuno pogrešnu predstavu o tome da je prerogativ isključivo poslodavca, državnog ili privatnog da im odredi radna prava koje želi da poštuje bez obzira na stav samih radnika ili zakon.
Državna politika je promocija našeg poslovnog okruženja kao raja za strane investitore bazirano isključivo na tome da nam je radna snaga jeftina i ne zahteva mnogo, tačnije ne zahteva ništa osim možda redovne plate. Ovo jeste doprinelo tome da se privuku neki investitori ali uglavnom oni koji su inače u potrazi za mestima gde mogu maksimalno da se smanje troškovi rada i da se izvuče maksimalan profit jer na taj način ne mogu da rade u sopstvenoj državi jer im to ne dozvoljavaju zakoni, sindikati, država sa mnogo rigoroznijom poreskom politikom, veoma velike obaveze za osiguranja radnika i dr.

Ovo su sve problemi koji bi trebalo da budu u fokusu rada Saveta ubuduće i ne očekuje ih jednostavan zadatak.