Очишћен простор око партизанског споменика

Након објаве приче о запуштеном и у коров зараслом партизанском споменику на путу од Бечеја према Бачком Градишту коју је на свом фејсбук профилу објавило Удружење грађана „Дуд“ грађани Бечеја и Градишта су се на позив удружења грађана “Само локално“ одазвали и прошлог викенда очистили прилазни простор око споменика и сад је читав тај споменички комплекс поново видљив и са пута. На жалост оно што су затекли грађани који су очистили простор је да је споменик оштећен и да недостају највероватније или бисте или још неки елементи споменика који би наговестили како је он некада изгледао.

Организатори из удружења „Дуд“ су замолили грађане да уколико имају неке старе фотографије са изгледом споменика када је подигнут или док је још био у првобитном облику да их путем фејсбука или на било који други начин контактирају и да им проследе фотографије да би евентуално могли да покрену иницијативу за реконструкцију.

Споменик датира из седамдесетих или осамдесетих година прошлог века и није толико стар да не могу да се пронађу бар нека документа или фотографије и да се он поново врати у првобитно стање. Споменик је подигнут у част троје скојеваца Миланка, Сеше и Радивоја (Миланко Петровић, Невенка Секулић Сеша и Радивој Бранков) који су били највероватније чланови партизанског покрета.

Погинули су 1943. године након једне акције хапшења У Бачком Градишту у покушају да се преко њива домогну Бечеја. После дуге потере, опкољени од стране жандармерије и полиције одлучили су да се не предају живи у руке фашистичкој власти јер су сво троје већ пре тога имали искуство затвора због своје антифашистичке делатности из 1941. године. Ови храбри младићи и девојка свакако заслужују да им бар споменик буде обновљен и да неко повремено око њега исече коров и растиње. Овај споменик свакако није једини које је време (или неко ко би требало да буде надлежан за одржавање) заборавило, има их доста. Неки су претходних година и обновљени али само кад већ потпуно изгубе, као што је то и у овом случају, свој облик
до непрепознатљивости или када јавност учини већи притисак на надлежне. Ти споменици, су важни да буду чувани (и доступни и видљиви) пре свега због следећих генерације као подсетник на историју нашег града.

Извор и фото: Удружење „Дуд“