ЗанимљивостиРазонода

Заштитите се од врућине

Завод за јавно здравље обајвио је препоруке за становништво како да се заштити од врућина. Тренд пораста температуре током летњих месеци је све очигледнији, августовске температуре затекле су нас већ у јуну. Ове температуре нису опасне само за старије грађане који већ имају неке хроничне болести или тегобе него и за здраве и младе па тако није згорег предузети неке превентивне мере да не би дошло до топлотних удара који су за организам посебно опасни.

Топлотни удар је изненадни колапс организма, а настаје због, често наглог, прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да се хлади и температуру одржи у нормалним границама. 

Осим боравка у расхлађеним просторијама са протоком ваздуха веома је важно да се унесе у организам довољно течности. Неопходно је пијете редовно негазирану обичну или минералну воду и нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера. Иако пријају није препоручљиво пити јако расхлађене напитке, пробајте само са коцкицама леда  у устима. Дехидрацију од врућина можете избећи узимањем разређеног сока као што је лимунада, и то одрасли сваких 1-2 сата, а деца сваких 15-20 минута по једну до две кашике или гутљај воде. Немојте чекати осећај жеђи да бисте повећали унос течности, поготово код старијих особа које имају слабији осећај жеђи.

Уколико је могуће избегавајте боравак на сунцу у периоду од 10-17 сати, нарочито деца, труднице, старије особе, срчани болесници и болесници с хроничним болестима (менталне болести, дијабетес и друго).

Туширајте се или купајте у млакој води. Друга могућност је замотати се у хладне и мокре пешкире или се расхладити мокрим сунђером, купком за ноге, и слично. Деци треба мокре пешкире стављати на ноге и руке.

Носите лагану, широку и светлу одећу направљену од природних материјала. Ако идете изван куће, ставите шешир широког обода или капу и сунчане наочаре, а корисна су заштита од директног сунца и кишобрани и лепеза за расхлађивање ваздуха.

Користите лагану постељину, по могућности без јастука како би избегли акумулацију топлоте од тела.

Једите чешће мале и што течније оброке. Избегавајте храну богату беланчевинама. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв. „smoothie“ или скувајте лагану супу, која ће организму вратити изгубљене минерале, витамине и електролите.

Уколико у кућама користите климу имајте на уму неколико битних правила. Прво правило је да температура не треба да буде нижа од 7 степени у односу на спољашњу температуру. Оно што је најбитније је да у кући треба да одржавате собну температуру испод 32 степена Целзијуса дању, а 24 степена ноћу. То је посебно важно за децу, особе старије од 60 година или особе са хроничним здравственим проблемима. И без климе користите хладнији ноћни ваздух да расхладите свој дом. Ако је могуће, отворите све прозоре или подигните ролетне током ноћи и раних јутарњих сати, када је спољашња температура нижа, то је боље него да све затворите и хладите кућу целу ноћ климом. 

Имајте увек на уму да вештачка светла у кући и електрични уређаји по кући производе такође топлоту. Уколико имате могућност инсталирајте тенде на прозоре то помаже. Зеленило такође помаже али то већ не зависи од вас, посебно у урбанијим срединама. 

Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35 степени, неће спречити тешкоће везане за велике врућине. Помоћи ће, међутим, бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.

Но свакако најбољи савет је да се клоните врућине и да не будете директно изложени сунцу. Склоните се у најхладнију просторију свог стана или куће. Избегавајте излазак у најтоплијем делу дана. Избегавајте напоран физички рад. Ако морате напорно радити, чините то у најхладније доба дана, што је обично рано ујутро у периоду од четири до седам сати и после подне након 17 сати. Требало би да буде потпуно излишно рећи али не остављајте децу нити животиње у паркираном возилу. Редовно користите средства са заштитним фактором од штетног УВ зрачења. Нарочиту бригу треба посветити новорођенчади и малој деци. За њих треба користити заштитна средства с највећим фактором (већим од 30) и обући их у лагану одећу која ће их такође штитити од УВ зрака.