Пројекат „Опасност на интернету“: Тик Ток као „зечија рупа“

Постоји прво и основно правило за родитеље када је у питању заштита деце од негативних садржаја са интернета а то је: „Морате увек више знати и бити упућенији и верзиранији од своје деце и морате се за њима упутити у било коју „рупу“ на интернету у који они забасају ма колико вам то било страно, неразумљиво, иритантно или једноставно глупо јер ко зна где ће клинци да нађу неку своју нову нишу већ ове недеље.ˮ

За сад, под претпоставком да је већина клинаца још увек на Тик Току, мораћете ако сте родитељ и тамо.

Упозорење за све старије од 25 година: то је „зечија рупа“ из које се не излази лако … али се зато улази прелако. Одмах након инсталирања апликације ви сте директно ту и крећу вам рандом одабрани видео записи, нико вас ништа не пита, нико вам не тражи да нешто бирате или да правите профил, одмах сте убачени у машину која врти алгоритамски неке видео садржаје … Нема сетаповања, нема прављења налога, нема тражења пријатеља, нема никаквих споредних, мање битних глупости. Есенција Тик Ток-а је брутално једноставна: отвори апликацију и видео креће.

Мислим да је време да мало дубље сви загребемо у овај феномен. Ако ништа друго, онда да знамо шта нам се припрема јер то је будућност „друштвених мрежа“, корисничких апликација.

Шта је заправо Тик Ток, илити Douyin, како га у Кини зову?

У питању је платформа за дељење кратког садржаја у форми музичких видеа које стварају сами корисници. Технолошки, у питању је бесконачни, бескрајно персонализовани мехур алгоритамски одабраног видео садржаја у дозама од по 15 секунди.

Један од најпривлачнијих момената када је Тик Ток у питању за клинце је да апликација ради сама од себе, да захтева од пратилаца видео формата пасивност, да може да се врти бесконачно свајповима, лево или десно и да ништа не треба радити, тражити. Наравно апликација за оне који то желе дозвољава снимање и качење видео материјала, може да се персонализује да ти селектује садржај, постоје и све те опције али то је све бесмислено за клинце углавном.  Колико ће се клинаца, ако имају могућност да само конзумирају садржаје, потрудити да користи те наведена опције.

Ипак, сама апликација није нимало глупа као што се на почетку чини, веома добро се служи алгоритмом и прима информације о вашој локацији, садржајима са других мрежа, о гугл претрагама и на тај начин врши избор видео садржаја прилагођен вама, навлачи вас још дубље у „зечију рупу“, ту падају и најбољи међу нама. Дакле, избор садржаја који стиже до вас није баш толико рандом као што се на почетку чинило, а временом се и „учи“ паралелно са вашим коришћењем апликације.

Оно што је разлика Тик Тока у односу на неке друге друштвене мреже је да се алгоритмом „намећу“ садржаји а не други корисници или неки други „произвођачи“ садржаја. За разлику од сервиса као што су Фејсбук или Инстаграм, Тик Ток је направљен тако да нам отклања и последњу илузију о томе како је било ко од нас ту да о било чему одлучује и активно бира. Принцип Тик Тока је да смо ми ту да конзумирамо.

Да ли сад можете да замислите колико то може бити потенцијално проблематично за развој дечије интелигенције, самосвести. Природни инстинкт родитеља са оваквим сазнањем био би да деци „забране“ Тик Ток. Али, оно што је највећи проблем је да ту много забране не помажу јер сваки апарат који је деци данас доступан емитује интернет садржај, углавном све осим фрижидера, шпорета или пегле … али ко зна за коју годину.

Ко стоји иза Тик Тока? 

Компанија која заправо стоји иза Тик Ток-а је у топ 10 кинеских играча на пољу вештачке интелигенције под називом ByteDance. Како количина садржаја на овој мрежи расте тако нас у будућности од ове апликације (али и од генерација које су зависне од ње) очекују сигурни проблеми. Огромна је то количина проблематичних садржаја на тој мрежи и превише је све то лако доступно малолетницима, тачније не само да је доступно него је велика вероватноћа да ће на њих налетети хтели не хтели јер се садржаји са ове платформе веома лако преносе и на друге, још популарније, Инстаграм, Јутјуб, Фејсбук.

Почиње ново доба друштвених мрежа. Улазимо у доба у којем више не морамо да се пратимо, нити да знамо од кога садржај долази – наша потреба да га конзумирамо ће бити сасвим адекватно задовољена. Алгоритам зна шта ће нас најдуже држати залепљене за екран и то нам и пружа. Те алгоритме је направио неко од крви и меса, са својом идејом о томе шта је исправно, шта треба да се види и чује – а шта не. Он је тај који ће и вашу децу да васпитава …

Однос деце према технологији данас родитеље ставља пред тежак задатак: како артикулисати концепт сигурности на начин да препознамо нашу децу као младе особе у развоју у којима треба одгајати способност за одлучивање и разлучивање добра од зла, како да поставе своје границе, а истовремено одржати такав однос да имају поверење у родитеље.

Морате рачунати на то, и помирити се са тим, да ваша деца више нису само ваша, него су деца интернета и још важније – једног дана мораће да науче да буду самосталне личности. До тада је на родитељима да разговарају са децом о интернету, о садржајима, да дискретно прате њихове активности на интернету и да свакодневно уче о њиховим интересовањима. То јесте напоран посао, глупости на које клинци наилазе свакако нису ваш избор и могу да буду досадне, тривијалне али пажња не може да попусти.  Родитељи морају да се помире са тим да ће период одрастања деце са интернетом, док коначно не науче да користе интернет позитивно и информативно, бити фрустрирајући, и да ће ићи на уштрб њиховог слободног времена и одмора.

Такође родитељи не треба да забораве да деца уче у кући од одраслих како да безбедно пређу улицу или држе кашику али у кући уче и како се користи интернет на примеру родитеља. Ако одрасли безразложно 24/7 висе на Јутјубу или Инстаграму тај патерн ће и деца понављати, пасивно ће вртети Тик-Ток видео и неминовно забасати на њему на гомилу негативних и потенцијално опасних садржаја. Не заборавите да интернет није више само дигитални алат. Интернет је простор где деца заједно са одраслим особама континуирано живе.