Лекари одлазе и то је незаустављиво …

Из Србије око 600 лекара сваке године оде на рад у иностранство, јер су плате у земљама Западне Европе неупоредиво веће него у Србији, али нису само плате у питању ту је и квалитет живота, бољи услови за рад и свакако друштвени статус који ова професија заслужује који тамо могу да добију али и да наплате.  Дефицит здравствених радника осећа се у свим здравственим установама, а посебно у мањим срединама где не постоје болнице или неки други алтернативни медицински центри него је здравствена заштита усмерена углавном на централне Домове здравља и сеоске амбуланте. Посебно је проблематичан однос државе према овим срединама где се у читавом систему здравствене заштите на одређени број становника „додељује“ и одређен број доктора који најчешће није довољан. У градовима где постоје болнице пацијенти донекле имају и алтернативу али у малим местима где болнице не постоје грађани морају да путују у суседна места где постоје одређене специјализоване службе и лекари.

Скоро све локалне самоуправе када се нађу пред овим проблемом покушавају да дотирају средства да се ангажују одређени профили лекара али често ни то не буде довољно, посебно кад тих лекара нема и када су одређени лекари специјалисти дефицитарни у целој држави. Друга опција је да се сачека нов млади лекар који долази из локалне средине који би на сугестију и подстицај из Дома здравља уписао одређену дефицитарну специјализацију али на то се онда чека годинама а у међувремену та места остају упражњена а пацијенти без лекара.

Бечеј је у овој „подели“ карата већ одавно у великим проблемима јер већ годинама се и Дом здравља али и локална самоуправа довијају да пронађу гинекологе, офтамологе, једно време чак је и интернистичка служба била у проблему, психијатријска такође. Ни у овом тренутку бечејски Дом здравље нема довољно гинеколога, нема психијатра ни офтамолога. На жалост, то су и профили специјалиста који најчешће одлазе у приватну праксу. Како ће се то у догледно време решити за сада нема визију ни Дом здравља али ни локална самоуправа. Једно је сигурно мала средина, плата у државном Дому здравља нису довољно стимулативни да задржа лекаре.

Према свим статистикама из наше земље масовно одлазе најпре хируршко особље за велике болнице,  кардиолози, радиолози, анестезиолози. Сада више и не постоје прецизни подаци колико лекара годишње оде у иностранство. На оквирне бројке могу да укажу издати лекарски сертификат које издаје Лекарска комора Србија. Гледајући период од 2012. до 2021. године, највише лекарских сертификата је издато 2016. године – 799, а најмање 2012 – 338. Из Коморе истичу да не траже све земље сертификат добре праксе, што отежава прецизно праћење миграција лекара. Процењује се да је међу њима највише интервентних кардиолога, радиолога и анестезиолога. Одлазак специјалиста јесте највећи проблем. Да држава добије кардиохирурга од дипломца медицинског факултета потребно је још најмање десет година специјализације и обуке. Због тога је сваки одлазак лекара специјалисте, али и искусне медицинске сестре огроман ударац за здравствени систем. Наравно, важно је задржати и младе лекаре.