Европска традиционална карате федерација: Јеленић Миомиру додељено високо звање – 8 дан (хаћи дан)

Миомир Јеленић је рођен у Бечеју 17.06.1954. године, од мајке Милијане и оца Милутина. Основну и средњу школу завршио је у родном месту, дипломирао економију у Новом Саду, а у међувремену је стекао и чин резервног капетана. Од своје седме године је у спорту.  До 1971. године тренира ватерполо, веома успешно, те као омладинац наступа за први тим. У јесен 1970.године уписује се на карате, стил „шотокан“ код тренера Иштвана Шиптера из Темерина, освајача 3. места на светском првенству у апсолутној категорији.

Први појасеви за Јеленића долазе почетком 1971.године, да би већ у јесен исте године постао носилац зеленог појаса. Тада доноси одлуку да напусти ватерполо и посвети се искључиво каратеу. Као један од најбољих Шиптерових ученика, оснива карате секцију у Ади где окупља педесетак вежбача. Први је положио за плави, браон и црни појас у Београду. Лично – појединачно, као и са екипом КК Бечеј постиже добре резултате. Годину дана се такмичио на међународним турнирима за КК Црвену Звезду из Београда, код тренера проф. др Илије Јорге, легенде југословенског и светског каратеа.

Карате клуб Бечеј се такмичи у лиги са најбољим клубовима тог времена: Војводина из Новог Сада, Спартак из Суботице, Панчево, Зрењанин, Темерин, Сомбор и Млади Милиционар из Срмске Каменице. Јеленић је један од оснивача карате клуба Потисје из Аде, као и оснивач секција у Молу, Бачком Петровом Селу, Радичевићу и Бачком Градишту. Оснива са клубовима из потиске регије, Потиску лигу за жуте и оранж појасеве, како би се млади уводили у поступке начина приласку борилишта, на самом борилишту и према судијама, и тако у старијем добу били комплетни спортисти. У овој лиги су се калиле и младе катаре судије. Јеленић је све то и материјално помагао.

Почетком 1980. године положио језа тренера I разреда. Од тог дана похађа семинаре од Улциња до Копра, Италије, Енглеске, Америке, Немачке, Јапана, код катариста који су сврстани у 10 најбољих на свету: проф. др Илија Јорга, проф.др Владимир Јоргеа Нишијама, Таиђи Казе, Енуедеа. Неке од њих успева да доведе и у нашу земљу. Тако професор Казе држи семинаре у Бечеју и Ади, а сенсеј Енуеда у Бечеју преноси своја знања локалним такмичарима. Нешто касније, Илија Јорга оснива свој стил „Фудокан“ и Бечеју даје да буде центар бр.2. Са Оливером Томићем из Крушевца, Јеленић оснива ЈКА у Србији, као њен први генерални секретар и председ-ник судијске организације.

Деведесетих година прошлога века, у Осаки (Јапан), Јеленић стиче звање интернационалног карате судије и дели правду на Светском првенству. Годину дана био је и тренер опште физичке припреме ватерполо клуба Бечеј, на препоруку нашег прослављеног спортског радника Бате Орлића. Чуло се тада чак до Будимпеште, Београда и Котора, да Бечејци тренирају карате. Припремао је благопочившег протопрезвитера Дејана Станојева, када се спремао за полагање за други (ни) и трећи (сан) дан.

Како је и сам истакао, све ово је било могуће постићи уз безрезервну подршку родитеља, браће Драгутина и Милована, супруге Весне и деце Тијане, Тамаре и Петра који су такође кренули татиним стопама.