Ninoslav Trajković: Trudom ka uspehu

Razgovor vodila Julijana Palinkaš

Svetski putnik, Ninoslav Trajković otpočeo je svoju avanturu 2017.godine kada je sa svojim drugom i jugićem Rinom krenuo u Mongoliju, ali se tu nije zaustavio. Nakon cilja da stignu do Džingis Kana, svetski putnik posetio peščani Pakistan, Norvešku, Australiju, Švedsku,  Italiju, Hrvatsku, odnosno Afriku, Australiju i Evropu, što je skoro čitava planeta Zemlja! Kako smo otkrili u razgovoru sa njim, rešen je da ne postoji mesto koje nije posetio u svom Jugiću.

Dok ne ostvari svoje planove, otkrio nam je kako je došao na ideju da krene u svoje ekspedicije sa Jugićom.

„Najluđe ideje dolaze iz najveće dosade. Sedeli smo, ispijali kafu i filozofirali o smislu života. Vodile su se razne teme ali ona koja me je nakon te kafe, pred spavanje bacila u razmišljanje, bila je baš tema o putovanju. Tu noć sam kasno legao jer sam surfovao na internetu trazeći adekvatan način za upoznavanje ovog našeg sveta.  Podstaknut „Sat“ emisijom o ekspediciji Kragujevac-Kilimandžaro iz 1975. godine kada je naša ekipa išla sa potpuno novim Stojadinima do sredine Afričkog kontinenta, a zatim bacivši pogled kroz prozor i gledajući u mog Jugića se rodila ova luda ideja. Pojam kontinenta trećeg sveta je u tom momentu za mene bio samo san pa smo se, tada moj najbolji drugar a sada i kum, Đorđe i ja odlučili za Aziju.“

I tako su ova dva druga 20. aprila 2017.godine krenuli na put, koji je trajao 64 dana, a naš sagovornik kaže da bi se, ako bi mogao da vrati vreme ponovo odlučio za ovaj podvig, jer mu je to iskustvo donelo nova saznanja koja se ne mogu meriti sa fakultetskim.

„Đorđe je svoje obaveze na fakultetu obavio, pa je oslobodio sebi letnji period za razonodu. Ja sam bio malo sporiji student pa sam svoje obaveze odložio kako bismo zajedno iskoristili vreme za uživanje. Kad bolje razmislim, možda i najbolja odluka u mom životu i da mogu da vratim vreme isto bih postupio, samo ne bih odlagao obaveze već bih ih rešavao kao odgovoran student, baš kao moj kum. Ne bih ova dva znanja mogao meriti jer su u potpunosti različita, pa ne idu na istu vagu. Jedno znanje se stiče zarad neke finansijske egzistencije a drugim znanjem se puni duša tako da ne bih nikad birao jedno a isključivao drugo. Prošavši ovih četiri kontinenta na prste jedne ruke mogu da nabrojim građevine koje su me oduševile, a što se tiče prirodnih lepota i samih ljudi, mislim da bi svi Bečejci morali i da se izuvaju kako bismo ih sve nabrojali. Najveći utisak na mene su ostavili ljudi koje sam sretao na svom putu. Sa nekima sam dan danas u kontaktu i zbog toga mi je jako drago.

Kao i na svakom drugom putovanju čovek mora biti spreman na nepredvidljivo, a Trajković i Ilčešin imali su nekoliko nezgoda.  Ispale su im stvari sa krovnog nosača, platili su 30 evra kaznu u Sloveniji, Đorđu je ukraden mobilni telefon, prošli rizčan put iz Rusije ka Mongoliji.

U pustinji 75 kilometara ispred sebe video je rupu. Rino se pokvario. Momci nisu odustali iako nije bilo izgleda da će se u Srbiju vratiti u Jugiću. Tada se u njihovim životima pojavio Viktor, njihov anđeo čuvar, rekao je Nino. Automehaničar je morao da improvizuje i tako došao na ideju da ukombinuje delove Lade i izleči Rina.

„Bili smo na sve spremni, samo ne da ne dođemo do cilja“, ističe Nino. Dobili su naređenje od prijatelja da svaki dan pročitaju po jednu motivacionu poruku iz tegle koju su sa sobom nosili čitavim putem.  „Upravo te poruke su bile zaslužne da pregrmimo Gobi pustinju u Mongoliji.

“Bečejci su ih srdačno dočekali na Trgu oslobođenja. Sav novac koji su dobili od sponzora otišao je u prihvatilište pasa, da se uradi njena rekonstrikcija kako bi što manje pasa bilo na ulicama.,

Sledeća destinacija Ninoslavu bila je Afrika, a novac je iskorićen za lečenje sugrađanke Ivane Ćurčić.  Sticajem okolnosti išao je sam, gde je shvatio koliko čoveku znači društvo.

„To je ujedno bilo i moje prvo samostalno putovanje. Razlika? Nebo i zemlja. Čovek je socijalno biće, stvoren da živi i radi u drustvu. Tu samoću tih 54 dana nisam osetio u životu. Pogotovo kad sam privodio kraj putovanja i kad sam bio slab finansijski, to me je još vise psihički ubijalo. Nema lepšeg nego kad sa nekom dragom osobom podelite svoja nova iskustva, a i mnogo je lakše kad se i podele obaveze.

“Svetskog putnika ni samoća ni rastanak sa Rinom, koji se sa njim nije vratio iz Afrike nije sprečio da sa novim Jugićem obiđe Australiju, Evropu a tokom 2020.godine ga ni korona nije sprečila da putuje. U saradnji sa emisijom „Sat“ naš sagovornik je obilazio lepote Srbije u sklopu serijala „Jugom po Srbiji“.

Mi smo ga pitali da li da mladi, ukoliko se odluče na putovanje slično njegovim, prvo putuju po svetu ili po svojoj državi, na šta je on odgovorio ovako:

„Moja fatalna greška koje me je i dan danas sramota. Obišao sam prvo četiri kontinenta, pa tek onda upoznao svoju državu. Mi možda jesmo geografijski mala država i osim što nemamo izlaz na more, imamo ravnicu, brda i planine tako da imamo širok asortiman što se turizma tiče. Naša ravnica Vojvodina je puna dvoraca, tvrđava. Srednji deo je brdsko-planiniski pa je pun vinograda, jezera, a južni deo prepun planinskih venaca, vodopada i ostalih prirodnih lepota. Najveći i najlepši utisak mi je ostavila Stara planina i čim malo otopli odlazim tamo na kampovanje. Pokušajte da zamislite ovu sliku raširen šator među visokim tankim jelama, žubor reke, logorska vatra i kafica sa vama dragim osobama. Dobrodošli na Staru planinu!“

Priznaje da je logistika najvažniji deo putovanja.

„Kažem to tako, a to mi je najdosadniji deo projekta. Mesecima sedim za laptopom i pripemam se ali je sve to nestane onog momenta kad krenem na put“- ukazao je da je mnogo važnije uživanje koje usledi posle toga, ali da je takođe bitno da sa sobom ponese dovoljno hrane, pića, ali i kameru kako bi momenti ostali obeleženi na prelepim fotografijama.

„Sve što nije nemoguće, moguće je”, je moja izreka od jednostavnije sve je moguće samo sto ja volim da zakomplikujem stvari pa mi moja lepše zvuči.

Posle pređenih 100.000 kilometara u Jugiću i nakon ovih mojih, uskoro će biti 30 godina od kako bivstvujem na ovom svetu, ako se za nešto stvarno potrudite, uložite vreme, znoj, ako treba i novac i po koju suzu ako mora, onda su vam jako male šanse da ne uspete.“, zaključuje ovaj avanturista ostavivši lepu pruku onima koji svoje ciljeve još uvek nisu ostvarili.

„Nisam uspeo u životu samo u onim stvarima za koje se nisam potrudio, odnosno duboko u sebi ih nisam baš toliko ni želeo. Tako da ako želite nešto, punom parom napred. što kazu za nas ovnove, glavom kroz zid ako treba!“

Najavio nam je i još dve pustolovine sa Jugićem; put do Severne i Južne Amerike, kao  i jednu knjiigu o svojim putovanjima. Dotle nam ne preostaje ništa nego čekamo kakva će nova iskustva sa nama podeliti svetski putnik, Ninoslav Trajković.