Друштво

ЕТШ: Пројекат „У њиховим патикама“

У Економско-трговинској школи ових дана завршен је један веома значајан пројекат који је организован под покровитељством УНХЦР-а.

Агенција Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), уз подршку Министарства просвете Републике Србије, је, другу годину за редом, реализовала пројекат „У њиховим патикама“ намењен подизању свести ученика и професора средњих школа о потребама и потенцијалима избеглица. У овом програму су учествовали ученици 13 школа из Београда, Новог Сада, Ниша, Бечеја, Врања, Параћина, Бујановца, Жагубице, Шида, Ужица и Трстеника. Они су кроз низ интерактивних активности, укључујући и сусрет са младим избеглицама, њиховим вршњацима који су пронашли уточиште у Србији, имали прилику да се изблиза упознају са изазовима са којима се ова осетљива група суочава

У новој обновљеној школској библиотеци координаторка овог пројекта Ивана Петровић, професорица српског језика и књижевности и школска библиотекарка, је у сарадњи са ученицима који су са њом сарађивали на овом пројекту представила и завршни рад у оквиру овог пројекта који су урадили ученици ове школе. У питању је био кратки филм у продукцији школе коју су реализовали ученици.

Као основу за причу у филму узета су два извора: први извор је лична прича сиријске пливачице Јусре Мардини која је овековечена у илустрованој књизи ауторке Диане Нијад, такође пливачице а други је књига Бехруза Бучана, курдо-иранског писца и новинара под називом „Нема пријатеља осим планина – записи из затвора Манус“ која је писана из перспективе азиланата. Јусра Мардини је сиријска пливачица која је рођена 1998. године и која је била је чланица олимпијског тима када је напустила своју земљу током ратних дејстава и са групом избеглица успела да се домогне грчке обале. Она је у малом чамцу у којем је било 18 избеглица, заједно са сестром, такође пливачицом, пливала и гурала чамац и на тај начин спасила животе својих сапутника. Данас се бави хуманитарним радом и амбасадорка је „Добре воље“ Уједињених нација и живи и ради у Берлину.

Прошле недеље одржано је и премијерно приказивање овог филма за ученике школе и за медије.

„Организовали смо ове пројекције као завршетак пројекта „У њиховим патикама“ који је реализован у организацији УНХЦР-а.  Пројекат смо започели у марту и трајао је ево сада до краја септембра. Пројекат, пре свега, има за циљ да подигне свест код младих о људима који су принудно морали да напусте своје домове. Циљ нам је био и да млади овим путем, ако нису то до сада знали, науче шта је ксенофобија и да се код њих путем овог програма развије емпатија јер се показало да они често имају доста предрасуда према расељеним људима. Желели смо да науче да сви ти људи као и други имају много потенцијала, много квалитета и талента и да им убудуће, ако су у могућности помогну и пруже подршку, да реализују те своје потенцијале и квалитете.

У току априла маја и јуна месеца  ове године одржали смо бројне радионице у скоро свим одељењима у нашој школи а током ове школске године смо наставили са тим радионицама да их одржимо и са ученицима првог разреда. Као круна тог пројекта је овај наш филм чију смо премијеру управо сада уприличили у овом простору школске библиотеке.

Морам да нагласим да појекат „У њиховим патикама“ заправо жели да упозна ученике са проблемима које скоро сва расељена лица на свом избегличком путу доживљавају и колико им је заправо тешко да се интегришу у средине, у заједнице, у које долазе. Идеја радионица је да код ученика развијамо емпатију да их боље прихвате, разумеју, да схвате све оно кроз шта су они прошли. Ученици Димитрије Туцаков и Милена Илинчић били су у Београду на обуци заједно са мном али су након тога сви ученици школе прошли кроз ове радионице уз нашу подршку и учествовали су и у креативном процесу стварања овог нашег филма.“ – рекла је Ивана Петровић.

„Пројекат који смо реализовали је базиран на томе да се подигне свест о условима живота избеглица. Оно што смо желели да покажемо је да међу њима има много добрих људи који имају велики потенцијал. Ми смо у овом пројекту учествовали заједно са 12 других школа из целе Србије и то је на све нас оставило велик утисак, упознали смо велик број нових ученика из других школа али смо имали и прилику да директно разговарамо са избеглицама и да нам они лично кроз своје искуство и своју причу кажу како су се они осећали при доласку у нову средину, како су се осећали што су били приморани да напусте своју земљу и да се прилагоде у потпуно другачијој средини, да уче нови језик. Веома је важно да постоје овај и други програми УНХЦР-а да им помогну се прилагоде, да нађу посао, да се школују, да пронађу свој нови дом.“ – рекла нам је ученица Милена Илинчић.

О томе шта је током реализације овог пројекта научио ученик Димитрије Туцаков нам је рекао: „На овом пројекту сам научио да треба да поштујем људе који су дошли из других држава, који су ту сада али још увек не познају довољно нашу културу, наш језик, обичаје и ми треба да им пружимо подршку. Научио сам и да и ја сам треба да им помогнем онолико колико могу и умем и да се и ја лично колико сам у могућности постарам да они буду укључени у наше друштво и заједницу. Мислим да је веома важно да се овакви пројекти и овакви програми раде у што више школа али пре свега за младе јер сам и ја, пре него што сам отишао на обуку, имао доста предрасуда о избеглицама. Зато и мислим да је са младима веома важно радити јер имају погрешне информације, чују и читају свашта на интернету, обично ствари које нису истините и нису проверене.“

О томе колико је овај пројекат имао подршке у самом колективу школе директорица Гордана Ковачев нам је рекла : „Управо смо завршили рад на овом пројекту „У њиховим патикама“ и морам да напоменем да смо ми увек вољни да подржимо пројекте који негују емпатију ученика у односу на осетљиве групе, оне који указују на проблеме социјализације, на веома потресне и тужне ситуације у којима може да се нађе свако од нас.“