Народна библиотека Бечеј: Радионице хеклања и амигуруми фигура

У Народној библиотеци у Бечеју одржана је у уторак 23. јануара радионица ручних радова на којој су наши суграђани могли да се упознају са вештином хеклања и израде амигуруми фигура.

Радионице су водиле Шарлота Легвари и Катарина Ковач, доња сала омладинског одељења била је пуна заинтересованих, углавном, учесница овог малог семинара. Ове радионице се већ више од годину дана организују у огранку библиотеке у Бачком Градишту. Овогапута мануфактура фигурица, украсних предмета и других занатских производа пребачена је у главну зграду библиотеке у Бечеју.

Према речима једне од организаторки из Народне библиотеке у Бечеју ово је још један покушај запослених у библиотеци да се обога-ти програм Народне библиотеке у Бечеју.

Заједнички рад и стварање је још један вид размене идеја које премашују основну функцију библиотеке као установе за књижевне програме. Посебно у насељеним местима огранци библиотеке су најчешће једина али и најважнија окосница културног и друштвено-социјалног живота у селу. Осим квалитетног провођења слободног времена овакве радионице развијају и повезаност грађана у заједници.

Радионице хеклања и других ручних заната намењене су свим узрастима од најмлађег до старије генерације.

„Наша занатска група је основана у Бачком Градишту пре више од десет година и тада је била намењена и одраслима. Направили смо једно време кратку паузу а онда смо у августу прошле године поново најавили радионицу за децу. Нисмо ни слутили да ће она бити тако добро примљена, популарна и посећена. Мој хоби је хеклање и ја бих желела да своје знање пренесем овде и на млађе генерације. На данашњој бечејској радионици смо предвидели да направимо прве кораке са хеклањем и прављењем амигурума. Показаћемо присутним кадионичарим основне технике хеклања и шта је све потребно да се уради и да се направи играчка или нешто друго што желе. На жалост, млађе генерације данас нису много заинтересоване за ручни рад, телефон им је увек у рукама. Ипак познаваоци ручних радова кажу да је хеклање јога за мозак, да смирује, опушта, одржава форму, развија мануелну спретност, а код деце и фину моторику. Ако дете од пет или шест година научи да хекла, онда ће му и рукопис у школи бити лепши, боље ће цртати него иначе“ – рекла је водитељка радионице.