Прослава Ђурђевдана у Православној цркви
Храм Светог великомученика Георгија у Бечеју прославио је у понедељак 6. маја своју славу, Ђурђевдан.
Светом литургијом началствовао је протојереј Бранислав Мркић, архијерески намесник новосадски други, уз саслужење протојереја Владислава Пајића, архијерејског намесника бечејског и браства Светогеоргијевског храма. Службу је увеличао и црквени хор „Свети Георгије“.
Поред многобројних верника који данас славе Светог великомученика Георгија, светој литургији присуствовали су председник општине др Вук Радојевић и његови сарадници.
У присуству многобројних грађана свештенство Српске православне цркве достојанствено је обележено Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење.
Српска православна црква у Бечеју посвећена је светом великомученику Георгију.
По предању, на месту данашње цркве првобитно је постојао мањи храм, саграђен од набоја крајем XVII или XVIII почетком века, који су Турци запалили када су прелазили из Баната у Бачку око 1714-1715. године. Након тога је саграђена црква од тврдог материјала која се налазила на месту капеле баронице Јовић.
Током буне 1848/49, и ова црква је страдала од бомбардовања и пожара.
Данашња црква је започета 1851, на парцели која је добијена од општинских власти, а која је претходно планирана за објекат градске куће. Пројекат и предрачун радова израдили су Андрија Шмаус и Јован Сомборски. Грађани Бечеја су успели да сакупе 862 форинте, а велики новчани прилози су пристигли од аустријског и руског цара, који су даровали 19 000 односно 16 000 форинти.
Изградња је трајала све до 1858. године када је епископ бачки Платон Атанацковић осветио храм.
По својим димензијама, црква Св. великомученика Георгија спада међу највеће православне храмове у Војводини. Унутрашња дужина је 41, ширина 12,5, висина средњег торња 52, а два мања по 34 метра. Површина цркве је 500 м2 тако да у њу може да стане око 2000 верника.