Здравље: Сунчање на 40 степени је ризично!

У Дому здравља Бечеј ових дана актуелни су били бесплатни дерматолошки прегледи младежа и других промена на кожи који могу да укажу на евентуалне ризике за развој меланома. Судећи према броју пацијента који су се одазвали позиву да ураде ове прегледе и анализе један део наших суграђана схватио је озбиљно ове превентивне акције.

Већ увелико смо у летњем периоду али током јула и августа сунце је свакако најјаче, ових дана крећу и озбиљне врућине. Како су метеоролози предвидели овога лета имаћемо више од два месеца температура преко 30 степени. Како се манифестују све драстичније климатске промене већ годинама уназад имамо суве периоде са температурама које достижу скоро 40 степени. Излагање таквом сунцу је веома штетно за целокупан организам. Дуже излагање сунцу на толико високим температурама може да изазове не само привремена и трајна оштећења на кожи већ и теже облике болести коже.

Одлазак на летовање одувек код нас је значио једну врсту престижа а препланулост након летовања такође. Но, некада смо летовали на плажама Јадрана и по три недеље, па није било потребе да ухватимо сунце на брзину. Такође температуре су ретко прелазиле 30 степени. Такве „опекотине“ могле су се решити и хлађењем коже са мало киселог млека или неким мелемом. Данас опекотина на температурама од скоро 40 степени су такве да чак и најбоље креме са високим степеном заштитног фактора не помажу баш много. Најбоље је ипак одрећи се препланулог изгледа зарад здравља. Ако баш инсистирате да изађете на сунце веома је важно да се сунчате постепено и онда када у току дана сунце није најјаче. Директан боравак на сунцу не сме бити дужи од пола сата. Но, оно што је најбитније, избегавајте да уопште зарадите опекотине од сунца.

Сунце је најјаче од 10 до 17 часова, па се тад треба склонити у неки хлад, да не би дошло до исушивања коже. Водите рачуна посебно о деци – опекотине код тинејџера значајно повећавају ризик од меланома.

Током лета користите крему за лице која садржи ретинол, јер он спречава настанак бора, смањује браон мрље и акне, и подстиче производњу колагена. Добро је користити и крему с додатком витамина Ц и ниацин амида, који повећава сјај и глаткост коже и смањује упале.

Степен заштитне креме значи колико ће кожа бити заштићена, али квалитет креме ће такође утицати на то да ли је она постојана или не, да ли изазива алергијске манифестације или не. Оно што је врло важно код свих крема је да је треба мазати пола сата пре излагања на сунцу и њен ефекат је 2-3 сата, зависно од креме до креме. О томе водите рачуна. Чак и за оне које су водоотпорне, када се изађе из воде, истушира и пребрише, заправо велики део креме смо скинули и треба се поново намазати.

Природна уља, као што су маслиново, кантарионово, кокосово и друга, добра су за период после плаже, јер негују и хране кожу, али њихова заштита од сунца је минимална, те дерматолози упозоравају да их не користимо у процесу излагања сунцу. Она врло лепо и квалитетно негују кожу, међутим степен њихове заштите је око 7-8, као и сунцобран који је око 8-9, док је дебела хладовина око 10. То је, отприлике, мерило и назнака како то заиста звучи. На плажама и у периоду до 10 и после 17 сати треба користити креме за сунчање.

Опекотине на кожи могу да изазову и често се доводе у везу са настанком меланома.

Меланом је, иако не најчешћи, свакако најагресивнији тип карцинома коже. Ипак, уколико се открије на време, може да се у потпуности излечи. Статистике Еуро меланома говоре да глобално постоји пораст карцинома коже. Управо због тога, све је више едукација о мерама превенције, али и о потенцијалним ризицима за настанак овог обољења. Сваке године, према извештају Еуро меланома, широм света се региструје око три милиона новооткривених немеланомских карцинома коже, и преко сто педесет хиљада меланома.

Примећен је значајан тренд раста у последње две деценије, а статистичка предвиђања су да ће у наредних двадесет година цифре скочити за преко седамдесет процената. У Србији од меланома оболи око седамсто људи годишње, тако га стављајући у топ три карцинома у нашој популацији.

Када говоримо о карциномима, треба појаснити да су то израслине на кожи које имају агресивни раст, доводе до ширења како локално, тако и системски, и тако у већини случајева угрожавају живот. Постоје и одређене промене на кожи које зовемо преканцерозама, што значи да су оне увод у неку малигну промену која може да се развије кроз време.

Меланом је тип карцинома коже, који је најређи, али је најопаснији од свих. Он се може јавити у било ком узрасту, за разлику од других типова који се најпре срећу у старијој популацији. Најчешће се јавља у виду тамне промене на кожи која личи на младеж, који није симетричног облика и боје, неправилних је ивица, и нагло се мења. Ретко може да се јави и у форми ружичастих или црвених чворића без пигментације. Меланом се изузетно брзо развија, па је време када се открије значајан фактор у процени шанси за излечење.

Ко је под највећим ризиком да добије меланом?

Иако меланом може да добије било ко, постоје одређене групе које су под посебним ризиком, и они морају посебно да обрате пажњу, како у смислу превентивних мера заштите од излагању сунцу, тако и у смислу обавезних редовних дермоскопских прегледа.

У ризичну групу спадају сви они који:

• имају светлу кожу која лако гори на сунцу,
• су пуно горели или су имали велики број опекотина од сунца у детињству,
• због посла или хобија проводе много времена на сунцу,
• особе које се интензивно сунчају током годишњег одмора,
• користе или су користили соларијум,
• имају преко педесет младежа,
• који имају неког у породици ко је имао карцином коже,
• су старији старији од педесет година и су имали трансплантацију органа.