Zdravlje: Sunčanje na 40 stepeni je rizično!

U Domu zdravlja Bečej ovih dana aktuelni su bili besplatni dermatološki pregledi mladeža i drugih promena na koži koji mogu da ukažu na eventualne rizike za razvoj melanoma. Sudeći prema broju pacijenta koji su se odazvali pozivu da urade ove preglede i analize jedan deo naših sugrađana shvatio je ozbiljno ove preventivne akcije.

Već uveliko smo u letnjem periodu ali tokom jula i avgusta sunce je svakako najjače, ovih dana kreću i ozbiljne vrućine. Kako su meteorolozi predvideli ovoga leta imaćemo više od dva meseca temperatura preko 30 stepeni. Kako se manifestuju sve drastičnije klimatske promene već godinama unazad imamo suve periode sa temperaturama koje dostižu skoro 40 stepeni. Izlaganje takvom suncu je veoma štetno za celokupan organizam. Duže izlaganje suncu na toliko visokim temperaturama može da izazove ne samo privremena i trajna oštećenja na koži već i teže oblike bolesti kože.

Odlazak na letovanje oduvek kod nas je značio jednu vrstu prestiža a preplanulost nakon letovanja takođe. No, nekada smo letovali na plažama Jadrana i po tri nedelje, pa nije bilo potrebe da uhvatimo sunce na brzinu. Takođe temperature su retko prelazile 30 stepeni. Takve „opekotine“ mogle su se rešiti i hlađenjem kože sa malo kiselog mleka ili nekim melemom. Danas opekotina na temperaturama od skoro 40 stepeni su takve da čak i najbolje kreme sa visokim stepenom zaštitnog faktora ne pomažu baš mnogo. Najbolje je ipak odreći se preplanulog izgleda zarad zdravlja. Ako baš insistirate da izađete na sunce veoma je važno da se sunčate postepeno i onda kada u toku dana sunce nije najjače. Direktan boravak na suncu ne sme biti duži od pola sata. No, ono što je najbitnije, izbegavajte da uopšte zaradite opekotine od sunca.

Sunce je najjače od 10 do 17 časova, pa se tad treba skloniti u neki hlad, da ne bi došlo do isušivanja kože. Vodite računa posebno o deci – opekotine kod tinejdžera značajno povećavaju rizik od melanoma.

Tokom leta koristite kremu za lice koja sadrži retinol, jer on sprečava nastanak bora, smanjuje braon mrlje i akne, i podstiče proizvodnju kolagena. Dobro je koristiti i kremu s dodatkom vitamina C i niacin amida, koji povećava sjaj i glatkost kože i smanjuje upale.

Stepen zaštitne kreme znači koliko će koža biti zaštićena, ali kvalitet kreme će takođe uticati na to da li je ona postojana ili ne, da li izaziva alergijske manifestacije ili ne. Ono što je vrlo važno kod svih krema je da je treba mazati pola sata pre izlaganja na suncu i njen efekat je 2-3 sata, zavisno od kreme do kreme. O tome vodite računa. Čak i za one koje su vodootporne, kada se izađe iz vode, istušira i prebriše, zapravo veliki deo kreme smo skinuli i treba se ponovo namazati.

Prirodna ulja, kao što su maslinovo, kantarionovo, kokosovo i druga, dobra su za period posle plaže, jer neguju i hrane kožu, ali njihova zaštita od sunca je minimalna, te dermatolozi upozoravaju da ih ne koristimo u procesu izlaganja suncu. Ona vrlo lepo i kvalitetno neguju kožu, međutim stepen njihove zaštite je oko 7-8, kao i suncobran koji je oko 8-9, dok je debela hladovina oko 10. To je, otprilike, merilo i naznaka kako to zaista zvuči. Na plažama i u periodu do 10 i posle 17 sati treba koristiti kreme za sunčanje.

Opekotine na koži mogu da izazovu i često se dovode u vezu sa nastankom melanoma.

Melanom je, iako ne najčešći, svakako najagresivniji tip karcinoma kože. Ipak, ukoliko se otkrije na vreme, može da se u potpunosti izleči. Statistike Euro melanoma govore da globalno postoji porast karcinoma kože. Upravo zbog toga, sve je više edukacija o merama prevencije, ali i o potencijalnim rizicima za nastanak ovog oboljenja. Svake godine, prema izveštaju Euro melanoma, širom sveta se registruje oko tri miliona novootkrivenih nemelanomskih karcinoma kože, i preko sto pedeset hiljada melanoma.

Primećen je značajan trend rasta u poslednje dve decenije, a statistička predviđanja su da će u narednih dvadeset godina cifre skočiti za preko sedamdeset procenata. U Srbiji od melanoma oboli oko sedamsto ljudi godišnje, tako ga stavljajući u top tri karcinoma u našoj populaciji.

Kada govorimo o karcinomima, treba pojasniti da su to izrasline na koži koje imaju agresivni rast, dovode do širenja kako lokalno, tako i sistemski, i tako u većini slučajeva ugrožavaju život. Postoje i određene promene na koži koje zovemo prekancerozama, što znači da su one uvod u neku malignu promenu koja može da se razvije kroz vreme.

Melanom je tip karcinoma kože, koji je najređi, ali je najopasniji od svih. On se može javiti u bilo kom uzrastu, za razliku od drugih tipova koji se najpre sreću u starijoj populaciji. Najčešće se javlja u vidu tamne promene na koži koja liči na mladež, koji nije simetričnog oblika i boje, nepravilnih je ivica, i naglo se menja. Retko može da se javi i u formi ružičastih ili crvenih čvorića bez pigmentacije. Melanom se izuzetno brzo razvija, pa je vreme kada se otkrije značajan faktor u proceni šansi za izlečenje.

Ko je pod najvećim rizikom da dobije melanom?

Iako melanom može da dobije bilo ko, postoje određene grupe koje su pod posebnim rizikom, i oni moraju posebno da obrate pažnju, kako u smislu preventivnih mera zaštite od izlaganju suncu, tako i u smislu obaveznih redovnih dermoskopskih pregleda.

U rizičnu grupu spadaju svi oni koji:

• imaju svetlu kožu koja lako gori na suncu,
• su puno goreli ili su imali veliki broj opekotina od sunca u detinjstvu,
• zbog posla ili hobija provode mnogo vremena na suncu,
• osobe koje se intenzivno sunčaju tokom godišnjeg odmora,
• koriste ili su koristili solarijum,
• imaju preko pedeset mladeža,
• koji imaju nekog u porodici ko je imao karcinom kože,
• su stariji stariji od pedeset godina i su imali transplantaciju organa.