Пољопривреда: Раније завршена жетва

Жетва пшенице у Бечеју али и на територији целе Војводине је скоро приведена крају, а силоси највећих  жито млинских компанија се пуне хлебним зрном. У силосима у Сенти и Новом Кнежевцу ускладиштено преко 40.000 тона овогодишњег рода, кажу надлежни.

Пшеница из овогодишње жетве је одличног квалитет од почетка саме жетве, јер су сви комерцијални параметри, хектолитарска тежина, влага и примесе су на изванредном нивоу али проблем није квалитет него мала цена.

У овом тренутку цена пшеница на берзи још није формирана, па су поједини откупљивачи према својим произвођачима и пословним партнерима изашли са аконтационом ценом од 20 динара за килограм плус ПДВ. Према неким прорачунима цена би требало да достигне барем 30 динара по килограму. Откупна цена јечма је почела са 18 динара, али је пала  и понегде се већ нуди и испод 17 динара.

Поред ниске цене производа, проблем су и даље неисплаћене субвенције од стране државе. Поново су покренути преговори између организација произвођача и надлежног министарства.

Прошлонедељни састанак министра пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александра Мартиновића и представника седам пољопривредних удружења започет је позивом министра упућеног саговорницима да узму учешће у јавном слушању које ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије ускоро организовати на тему реконфигурације подстицаја из буџета Републике Србије, јер је, како је министар навео, то добар и конструктиван пут да се нађе адекватан начин за испуњење захтева које су изнели.

У међувремену је око 90 одсто површина засађених пшеницом већ ́пожњевено. Жетва јечма је такође раније завршена.

Пољопривредници су се последњих година морали суочити са многим проблемима. Прошле године, незапамћена инвазија глодара погодила је ово подручје. Сада је на „терену“ нешто боља ситуација у остатку Војводине али је у Бечеју и у Петровом Селу још увек то прилично велик проблем.

Наравно, оно што јесте увек један од кључних проблема, сваке године све више су климатске промене. Време је све топлије, нестабилније. Током пролећа су све веће суше или налете таласи када крену кише које направе потоп на њивама, ове године суша је била током пролећа али сада најављују опет велике количине падавина што ће свакако утицати на жетву осталих пољопривредних култура. Поред тога пољопривредници се жале да су климатске промене донеле и најезду глодара али и велик број инсеката, зиме су све блаже па и „коров“ добро успева и све га је више на њивама. Пољопривредници ће морати да се прилагоде овим климатским променама у сваком случају.

Но, није само клима проблем, и сама организација пољопри-вредне производње на државном нивоу је проблем. Организације пољопривредних произвођача, чини се да су у константном преговарачком процесу са представницима Владе или надлежног министарстава у међувремену се гомилају проблеми и споро решавају проблеми недостатка јавних складишта, системска помоћ државе пољопривредницима путем субвенција очигледно не наилази на одобравање пољопривредника, формирање цена на тржишту такође је у константном „рату“ са ценом производње и са инфлацијом. Пољопривредници захтевају праведнији систем расподеле субвенција, боље механизме заштите произвођача али и сигурнији и праведнији наступ на тржишту.