КЗМ: Изазови у родитељству

С обзиром да су волонтери Канцеларији за младе углавном адолесценти, у склопу пројекта о репродуктивном здрављу, спроведена је радионица под називом „Психолошка цена родитељства“. Родитељи, тинејџера, али и деце мањег узраста, имали су прилику да чују ко су заправо адолесценти, добили смернице на који начин могу да унапреде свој однос са дететом, као и однос родитеља према самом себи.

Јелена Вукославовић,едукаторка ове радионице, психолог из омладинског центра ОПЕНС чији је фокус на раду са младима, истакла је да постоје разна мишљења о томе колики је период адолесценције. Објаснила је да све то зависи од зрелости детета, али да углавном траје од 10. до 25. године живота.

„Адолесценти су оно чудо које настане кад ваше слатко дете одједном крене да преврће очима на све што кажете, а ви се питате где сте погрешили. Шалу на страну, то је период кад се мозак, тело и емоције адолесцента возе на ролеркостеру – све је интензивно, од прве љубави до свађе око тога зашто је соба опет као бојно поље. Да ли је најизазовније? Па, можда. Али, искрено, сваки период одрастања има своје “чари.” Код адолесцената је изазовно јер траже слободу, а још увек им треба структура – и ту родитељи често осете да су у игри „између чекића и наковња“, изјавила је Вукославовић за лист Бечејских дана.

Ко утиче на адолесценте у свакодневном животу?

Једна од тема, којих се дотакла психолошкиња, био је утицај друштва и дигитализације на идентитет. Истакла је да се у периоду адолесценције деца и млади више окрећу друштву и да им је врло важно шта други мисле о њима. Зато је, како каже, фокус радионице био на оним стварима о којима се ретко прича.

„Циљ радионице био је да разбијемо мит да родитељство долази само са чаробним тренуцима и бебама које се смеше на рекламама за пелене. Хтели смо да причамо о оним стварима о којима се ретко прича – стресу, несаници, кривици, и свему што иде уз родитељску улогу. Укратко, да родитељима дамо алатке да схвате да није крај света ако осећају да нису савршени, већ само почетак једног (хаотичног) процеса учења.“

Родитељи су кроз интерактиван начин причали о изазовима са којима се они сусрећу, говорили о томе какав им је однос према себи, али и добили смернице како да побољшају однос са дететом.

Вукославовић је за родитеље, читаоце Бечејских дана, који нису били на радионици, издвојила неколико смерница;

„ • Будите реални: Нико није савршен родитељ. Ако нешто забрљате, добродошли у клуб.

• Адолесценте схватите као тајни ниво у видео игрици: Треба вам мало стрпљења, разумевања и, да, хумор.

• Поставите границе, али уз емпатију: Деца ће тестирати те границе – то им је посао. Ваш посао је да их са љубављу подсећате где су.

• Брините о себи: Како да будете стабилан родитељ ако сте стално исцрпљени? Није себично узети паузу, чак и ако је то само кафа у тишини.

• Запамтите да фазе пролазе: Једног дана ћете се смејати стварима које су вам сад фрустрирајуће – обећавам.

И на крају, знајте да сте најбољи родитељ за своје дете, чак и кад се чини да ни оно није свесно те чињенице.“

Такође, едукатрка је позвала организаторе да размотре идеју која је настала током радионица.

„На радионици сам помислила: можда би било занимљиво следећи пут направити позив посебно за очеве – рецимо, Психолошка цена очинства и зашто вам је ок ако немате појма шта радите. Можда бисмо се изненадили колико би их дошло, посебно ако понудимо кафу и неку дискретну атмосферу. Јер, истина је, и тате пролазе кроз много тога, само што о томе ређе причају.“

Наредна тема намењена је старијим суграђанима Бечеја, и пријаве су у току.

Ове радионице спроводе се у оквиру програма из области очувања и унапређења репродуктивног здравља младих и популационе политике, који је подржан од стране Министарства за бригу о породици и демографије.

Слике: КЗМ