KZM: Izazovi u roditeljstvu
S obzirom da su volonteri Kancelariji za mlade uglavnom adolescenti, u sklopu projekta o reproduktivnom zdravlju, sprovedena je radionica pod nazivom „Psihološka cena roditeljstva“. Roditelji, tinejdžera, ali i dece manjeg uzrasta, imali su priliku da čuju ko su zapravo adolescenti, dobili smernice na koji način mogu da unaprede svoj odnos sa detetom, kao i odnos roditelja prema samom sebi.
Jelena Vukoslavović,edukatorka ove radionice, psiholog iz omladinskog centra OPENS čiji je fokus na radu sa mladima, istakla je da postoje razna mišljenja o tome koliki je period adolescencije. Objasnila je da sve to zavisi od zrelosti deteta, ali da uglavnom traje od 10. do 25. godine života.
„Adolescenti su ono čudo koje nastane kad vaše slatko dete odjednom krene da prevrće očima na sve što kažete, a vi se pitate gde ste pogrešili. Šalu na stranu, to je period kad se mozak, telo i emocije adolescenta voze na rolerkosteru – sve je intenzivno, od prve ljubavi do svađe oko toga zašto je soba opet kao bojno polje. Da li je najizazovnije? Pa, možda. Ali, iskreno, svaki period odrastanja ima svoje “čari.” Kod adolescenata je izazovno jer traže slobodu, a još uvek im treba struktura – i tu roditelji često osete da su u igri „između čekića i nakovnja“, izjavila je Vukoslavović za list Bečejskih dana.
Ko utiče na adolescente u svakodnevnom životu?
Jedna od tema, kojih se dotakla psihološkinja, bio je uticaj društva i digitalizacije na identitet. Istakla je da se u periodu adolescencije deca i mladi više okreću društvu i da im je vrlo važno šta drugi misle o njima. Zato je, kako kaže, fokus radionice bio na onim stvarima o kojima se retko priča.
„Cilj radionice bio je da razbijemo mit da roditeljstvo dolazi samo sa čarobnim trenucima i bebama koje se smeše na reklamama za pelene. Hteli smo da pričamo o onim stvarima o kojima se retko priča – stresu, nesanici, krivici, i svemu što ide uz roditeljsku ulogu. Ukratko, da roditeljima damo alatke da shvate da nije kraj sveta ako osećaju da nisu savršeni, već samo početak jednog (haotičnog) procesa učenja.“
Roditelji su kroz interaktivan način pričali o izazovima sa kojima se oni susreću, govorili o tome kakav im je odnos prema sebi, ali i dobili smernice kako da poboljšaju odnos sa detetom.
Vukoslavović je za roditelje, čitaoce Bečejskih dana, koji nisu bili na radionici, izdvojila nekoliko smernica;
„ • Budite realni: Niko nije savršen roditelj. Ako nešto zabrljate, dobrodošli u klub.
• Adolescente shvatite kao tajni nivo u video igrici: Treba vam malo strpljenja, razumevanja i, da, humor.
• Postavite granice, ali uz empatiju: Deca će testirati te granice – to im je posao. Vaš posao je da ih sa ljubavlju podsećate gde su.
• Brinite o sebi: Kako da budete stabilan roditelj ako ste stalno iscrpljeni? Nije sebično uzeti pauzu, čak i ako je to samo kafa u tišini.
• Zapamtite da faze prolaze: Jednog dana ćete se smejati stvarima koje su vam sad frustrirajuće – obećavam.
I na kraju, znajte da ste najbolji roditelj za svoje dete, čak i kad se čini da ni ono nije svesno te činjenice.“
Takođe, edukatrka je pozvala organizatore da razmotre ideju koja je nastala tokom radionica.
„Na radionici sam pomislila: možda bi bilo zanimljivo sledeći put napraviti poziv posebno za očeve – recimo, Psihološka cena očinstva i zašto vam je ok ako nemate pojma šta radite. Možda bismo se iznenadili koliko bi ih došlo, posebno ako ponudimo kafu i neku diskretnu atmosferu. Jer, istina je, i tate prolaze kroz mnogo toga, samo što o tome ređe pričaju.“
Naredna tema namenjena je starijim sugrađanima Bečeja, i prijave su u toku.
Ove radionice sprovode se u okviru programa iz oblasti očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja mladih i populacione politike, koji je podržan od strane Ministarstva za brigu o porodici i demografije.
Slike: KZM