Ветеринарска станица Бечеј: између државног и приватног сектора

Ветеринарска станица у Бечеју је здравствена установа која је у специфично статусу негде између државе и самосталног предузећа. Пре десетак година кренуло се у процес приватизације али је четири пута тај покушај пропао због тога што није било довољно понуђача ни на једном распису. Држава је, судећи по свему, одустала од покушаја и званично (негде почетком ове године) па смо тим поводом разговарали са Владимиром Ивковим, директором Ветеринатске станице Бечеј.

Какав је ваш тренутни правни статус?
Ветеринарска станица Бечеј, укључујући предузеће и објекте, је у власништву државе сто посто. Приватизација је покушана неколико пута, није завршена и надлежно министарство је донело одлуку о обустави приватизације. Приватизације више неће бити до даљњег. Само предузеће, иако је корисник буџета, је самофинансирајуће, нико нама овде не помаже али и не смета. Сами се сналазимо по тржишним принципима. 1992/3. године све ветеринарске станице су проглашене за власништво државе, без обзира ко је био некада оснивач: пољоривредно предузеће, општина, задруга, друштвено предузеће…

Како онда нисте на буџету?
Ми смо „корисници“ буџета, у власништво буџета спадају објекти, грађевине и земљиште, у том смислу смо корисници. Ми не користимо новац него јавна средства. Ми не добијамо новац из буџета за опстанак и рад, не примамо плате из буџета, средства за рад, одржавање, трошкове. Држава и даље задржава право на објектима и њима могу да располажу како желе. Основани смо са основном сврхом која гласи „здравствена заштита животиња“ почетком 90-тих. У међувремену се од тада веома нагло развијала примарна ветеринарска заштита као што су дијагностичка испитивања, заштитна медицина, вакцијација, цепљење. То је оно за чега смо ми овде, за територију општине Бечеј, поглавито опредељени јер су то послови за које људи не могу да бирају ветеринара по закону. По закону о ветеринарству власници животиња за неке интервенције и лечење и превентиву могу да бирају ветеринара али за неке послове одлучује држава и за то смо ми највише опредељени, нама су ти послови „додељени“. Зато смо 100 посто радног времена на располагању за те послове. Није то увек лако јер има ту доста послова који су присилни за власнике животиња, они најчешће не сагледавају важност нити виде потребу и нису спремни да сносе трошкове, па није то увек пријатно радити. Ипак, држимо под контролом ситуацију већ дуги низ година, нисмо имали ексцесних ситуација већ годинама. Један веома важан део овог нашег посла је да спречимо избијајање зараза. У назад десетак година није било већих епидемија зараза. Давно је, колико се сећам, био случај свињске куге у Градишту, ту је било доста убијене стоке и ми овде смо на једној фарми товних пилади имали кугу живине која је брзо и ефикасно санирана, то је то. Посао спречавања зараза радимо веома ревносно и одговорно.

Услови за рад

Да ли држава плаћа, с обзиром да је власник, одржавање објеката? Општина Бечеј, нема ингеренције али има користи од тога да служба постоји.Да ли су они вољни да помогну у одржавању објеката, побољшању услова за рад с обзиром да је зграда станице у којој радите у прилично лошем стању, енергетски неефикасна, руинирана добрим делом? Да ли сте покушали да аплицирате на неке донаторске програме?

Не, нити се интересује за то. За ових 20 година колико ја знам нико се није ангажовао да помогне, додели нека средства за одржавање, нити је послао неко предузеће да обави неке грађевинске поправке. Општина није надлежна, ово је државни објекат. Ми морамо да обављамо послове који су нам додељени, и морамо и хоћемо. Ми имамо кадрове, имамо вољу. Локална самоуправа није имала неких „понуда“ да нам помогне. Све до прошле године док нису обуставили приватизацију, ми нисмо смели ни да објектима битно мењамо вредност да не би морали да мењамо цене објеката у понуди. Чак је у једном моменту била идеја да сви одемо као технолошки вишак и да се станица затвори, предузеће ликвидира. За те наше поверене послове би се објавио конкурс по систему јавних набавки. За сада имамо законски стандард услова за рад, регистровани смо у Управи за ветерину, инспекција је била да провери услове, опреме, објекте и кадар, ми све те услове испуњавамо. Зграда јесте оронула и ми то покушавамо из сопствених средстава да мало нашминкамо. Неке веће захвате, као бетонирање дворишта или слично за сада је немогућа са нашим средствима да урадимо. Чак и код ситнијих интервенција јако је тешко пронаћи извођача а да то не буде превелика цена за наше услове, већини тих фирми не одговара чак ни да раде преко рачуна јер један део морају да плате порез, пдв. Била је идеја да се прво санира влага у објекту, али смо онда имали период кад су нам знатно смањена средства јер нам је обим посла смањен, наиме једну вакцинацију коју смо до ове године вршили више не радимо, а најављено је да ће се прекинути и са вакцинацијом против куге свиња, тако да ту губимо прилично текућих средстава за плате, трошкове …

Након усвајања закона о ветеринарству почеле су да се отварају приватне ветеринатске установе, пре тога ово је била једина ветеринарска установа у граду. Већину послова које обављамо добијамо на конкурсу на који се јавимо и онда по уговору добијамо средства за то. За ове послове које сада радимо ми смо овде у граду једини заинтересовани, пре доста времена била је још једна приватна станица која је имала један део терена, али су они одустали и расформирали се, нису више станица, сад су амбуланта. Тренутно у Бечејској општини има једна амбуланта у Бачком Петровом Селу, једна ватеринарска станица у Бечеју и три амбуланте а тренутно у Бачком Градишту нема ниједна. Успевамо да све постигнемо искључиво правилном организацијом и расподелом, али то захтева много посла и труда запослених. Радимо редовно и суботом.

Просперитас ове године даје сточарима подстицајна средства па су људи су веома заинтересовани за овај конкурс и долазе код нас по документацију која има је наопходна..Ми испуњавамо законску обавезу, имамо три ветеринара, један је доктор специјалиста ветеринарске медицине а два ветеринара су доктори ветеринарске медицине, имамо још два ветеринарска техничара и једног помоћног радника у ветеринарству. Добро би било да можемо да запослимо једног сточара агронома да можемо да радимо матичење. Надамо се да ће ускоро бити укинута забрана запошљавања. Са тим би заокружили процес заштите здравља животиња за наше клијенте и проширили процес пословања.

Да ли добијате неку опрему преко донација?
Добијамо ту и тамо, углавном ствари које нам баш нису неопходе, или их већ имамо довољно. Нико нас не пита шта нам треба кад стигну те донације у опреми. Наравно добро је док има али увек може боље. Ми смо државна фирма па су нам и неки фондови затворени, посебно она која су подстицајна за приватна предузећа. За неке веће донације требало би да имамо и неки јаснији план развоја што је у овим несигурним временима веома тешко сад видети унапред.

Сточни фонд је веома смањен, да ли је због тога и вама опао обим посла?
Јесте, опао је знатно али сад имамо ситуацију да се газдинства лагано прегрупишу, да се укрупњавају па све више имамо газдинстава са по 150 грла стоке па број животиња ту некако опстаје. Далеко је то од оног како је то било некада. У општини Бечеј је године када сам се ја родио, 1963., по томе сам запамтио, било у општини Бечеј 9.999 коња који су у списку дијагностичког испитивања евидентирани.

Да ли је јавност упозната са услугама које нудите, да ли негде имате истакнуто радно време, ценовник услуга?
Званични сајт немамо али ценовник нам је јавно истакнут на огласној табли у станици (то је законска форма), издајемо рачуне, послови које ми радимо не подлежу фискализацији. Предузећима редовно издајемо фактуре, све је то транспарентно.

Да ли радите у селима у општини Бечеј?
Радимо, али немамо испоставе предузећа тамо, то ми као државна станица не можемо да оснујемо, тачније јако је компликована процедура.

Да ли радите и чиповање паса и мачака?
Тај посао је управа за ветерину поверила свим заинтересованим субјектима, власници могу да оду у било коју станицу, амбуланту, установу на територији Србије и чипују пса. Некада је била пракса и чиповања на терену (у МЗ) али такав приступ више није дозвољен, доводе се пси у амбуланту, ветеринари из ветеринарске станице моу да дођу у домаћинство и да вакцинишу пса или мачку. Што се тиче стерилизације паса и мачака и када је у питању пракса рада са малим животињама ја сам препустио ветеринарима да спрам личних афинитете прихватају послове, имају могућност да сами процене да ли ће се упустити у одређени посао. Ми имамо доста наших послова на дневном нивоу и ти послови често не могу да се одложе, да сачекају.