Слике Славка Ферлана у Галерији “Круг” до 18. септембра

У галерији „Круг“ Градског позоришта Бечеј гостује од 4 – 18. септембра изложба академског сликара Славка Ферлана из Руме. Он је дипломирао на ликовној академији у Београду, члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводиније и Удружења ликовних уметника Србије. Ради као самостални уметник.

Изложбу је отворила Габријела Сел говорећи о неким основним карактеристикама радова Славка Ферлана, о стилу, композицијама, темама … Славко Ферлан већ дуги низ година инспирацију налази у кафанама, оним градским сумњивим ноћним рупама и локалима у којима се скупља свет на маргини градског живота или се бар скупљао некада. Себе види као уметника чија визија кореспондира са Буковским више него са романтичарским виђењем боемштине. Слике које су врло очигледно експресионистичке по стилу јер рељефне јер линије (које граде облике) у већој мери дефинише дебелим наношењем боје. Ипак можда јасније се виде утицаји апстрактног експресионизма него фигуралног  посебно јер облике дефинише јаким колоритом. Композиционо на доњим деловима слика је апстрактни „хаос“ линија и боја и рељефа али постепено фигуре све јасније израњају из те апстракције и према врху изненађујиуће класичне (златно) троугаоне композиције ликови су скроз препознатљиви са јасном мимиком. Према врху композицију дефинишу све јаснији и упечтаљивији ликови кафанских прототипа сталних муштерија којима су лица скоро дводимензионална оивичена црним линијама. Када су у питању специфичнији стилски утицаји на радове Славка Ферлана, видљиви су јаки утицају ескпресионистичког стила средине прошлог века. Па и сам мотив те и такве кафане некако је својствен још увек том боемском/аутодеструктивном духу периода када је кафанска „култура“ могла да понесе без проблема тај назив: време кафанских дискусија, пијаног филозофирања, кафанске поетике неких балканских Алонквин округлих столова, уметника, новинара, глумаца и њихових пријатеља са улице. На сликама Славка Ферлана јасно се виде ликови „господе“ у оделима у друштву проститутки, студената, бескућника, музичара, свираца, морнара, уметника …

Аутор Славко Ферлан није био, као и већина ликовњака, баш вољан да на отварању ове изложбе говори много о себи и својим делима. Сазнали смо да је још пре 15-так година једном већ излагао своја дела у овој галерији, неким другим поводом, и да није први пут у Бечеју а као илустрацију својих радова на овој изложби замолио је пријатељицу да прочита једну песму Чарлса Буковског која је била више аутоиронична рефлексија како он као аутор види тај свој романтичарско носталгични однос према мотивима слика, према тој боемштини неких давних времена.