51. седница СО Бечеј: „… и би светло“
Педесет и друга седница СО Бечеј била је исцрпљујући маратонска. На дневном реду су осим аминовања уговора за пројекат јавно-приватног партнерства за реконструкцију расвете били извештаји свих јавних предузећа па је било за очекивати да ће расправе бити тест издржљивости пре свега за стандардне учеснике одборник Бокун-председник Тошић-председник Скупштине Томашевић тројке.
Уговор за реконструкцију расвете у општини Бечеј
На самом почетку расправљало се о уговору Општине Бечеј са приватним фирмама “Keep Light” из Београда и “Esco Elios” из Новог Сада за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства за реконструкцију комплетне јавне расвете у општини Бечеј. Одборник “Само локално” Милан Бокун је још једанпут изразио сумњу у ефикасност и повољност овакве врсте партнерства када су јавни послови у питању споменувши неповољни уговор који је општина пре скоро десетак година потписала за Потисје приватизујући једну веома профитну јавну делатност коју је касније поново морала да преузме након краха и великих дуговања приватног партнера у овом предузећу. Он је одборницима предочио математичке нелогичности за улагање приватног партнера јер, према његовим речима, приватном партнеру овакав уговор не може бити у циљу јер је потребно више од 10 година да поврати своја улагања. На годишњем нивоу уштеда, односно профит на који приватне фирме из уговора могу да рачунају је највише 220.000 евра и то без трошкова улагања. Све ово буди сумњу у мотиве приватника али и у реалност да се испоштују све одредбе уговора у периоду након реализације пројекта.
Поред тога одборник Бокун је поставио и питање кредибилитета фирме “Keep Light” која је била медијски прозивана током прошлогодишње афере са куповином београдске “најскупље ново-годишње јелке у Европи” за 83.000 евра.
Све то, према излагању Милана Бокуна изазива оправдану сумњу да ће овакав посао бити успешани да Општина Бечеј на овај начин преузима велики ризик јер је делатност која ће бити препуштена приватним партнерима веома важна за функционисање града. Председник Драган Тошић је одговорио да оно што је најбитније је уштеда коју ће општина Бечеј имати што на месечном што на годишњем нивоу када је су у питању трошкови за осветљење.
Сама нова технологија коју ће приватни партнер уградити доводи до тога да су уштеде на рачунима за електричну енергију у износу од скоро 1000 евра месечно за општину веома значајне . Поред тога приватни партнер даје и гаранције 10 година на замену светиљки и на редовно одржавање са роковима од 48 сати за сваку интервенцију.
Председник Тошић је одговорио и на примедбе опозиционог одборника Бокуна о кредибилитету фирми са којима је потписан уговор, он је рекао да су медијски натписи о сумњивим пословима “Keep Light” нерелевантни и непроверени и да та фирма ради пројекте јавно-приватног партнерства по целој Србији и да има одличне референце. Он је додао да је оваква врста сарадње приватног и јавног сектора тренд у Европи и да се по закону у току реализације оваквог пројекта обавезно оснива Друштво за посебни намену као трећи партнер у конзорцијуму са седиштем у Бечеју чија је улога да буде механизам контроле. Питање датума оснивања овог Друштва је такође покренуто као још једна примедба опозиције јер је основано пре доношења коначне одлуке о ратификовању Уговора у Скупштини града, чиме се прејудицирала одлука о усвајању. Председник Скупштине Ненад Томашевић је рекао да је на будућем извођачу ризик регистровања Друштва раније а да су они то одлучили да ураде још почетком месеца без обзира да ли ће добити посао и званично и да је овакав њихов поступак потпуно легитиман и није незаконит.
Пољаницама враћен статус насељеног места
Образложење одлуке да Пољанице добију поново сатус насељеног места било је документовано чињенично стање да ово село има функционалну месну управу, изграђену путну и водоводну мрежу, електричну енергију, основну школу, Дом културе, продавницу, цркву, редован аутобуски саобраћај… До 1947. године Пољанице су биле село која је било и званично самостално али је након тога припојено Бечеју (делом и Бачком Петровом Селу) да би коначно 2016. године било у потпуности припојено катастарској општини Бечеј. Од ове скупштине враћен је Пољаницама статус насељеног места.
Топлана, континуирано смањење потрошње и раст дуговања
Пословање ЈП “Топлана” је увек када се било какав документ из овог предузећа нађе на дневном реду Скупштине предмет расправе јер и већ сама редовна годишња дотација општине од 20 милиона је према ставу опозиционих одборника показатељ континуираног лошег пословања овог предузећа. И поред ове дотације, према речима оборника Милана Бокуна, годишњи расходи овог предузећа су много већи него приходи од продате топлотне енергије.
Дугови према добављачима износе преко сто милиона, укупно са трошковима то је нешто мање од 170 милиона динара, ненаплаћена потраживање према корисницима су око 30 милиона што заједно са свим приходима (под условом да се та потраживања наплате) чини нешто преко 130 милиона.
Након увида у пословање овог предузећа опозиција је покренула питање и још једног, по речима одборника Милана Бокуна, облика дотације из општинског буџета у виду авансних плаћања јавних установа за топлотну енергију чак неколико месеци унапред без издатих рачуна или фактура. Милан Бокун је напоменуо и да су плате у овом јавном предузећу, које је у оваквој дубиози са тенденцијом погоршања стања, прилично високе иако је предузеће у губицима а да само председник надзорног одбора има чак 31.000 динара надокнаду за ову функцију. Бокун је такође поставио питање будућег опстанка овог предузећа јер се сваке године конзум драстично смањује, трошкови одржавања су све већи као и дугови овог предузећа.
Директор предузећа Дејан Вуковић је одговорио да ће заостала дуговања из предходне деценије и годинама уназад према једином добављачу, ЈП “Србијагас”, следеће године морати свакако, на неки начин, да се реши јер су то нагомилана дуговања из ранијег периода а када је у питању авансно плаћање рачуна јавних установа директор Вуковић је рекао да је то мала помоћ од стране осталих буџетских корисника и да је то пример лепе сарадњеа међу јавним предузећима и установама који његовом предузећу много значи јер представља могућност да на тај начин реше ситуације када им доспеју неке обавезе на наплату а друге јавне установе имају могућност да им помогну и авансно уплате средства. Он је напоменуо да ту нема ништа незаконито и да се све то свакако већ следећим рачуном и фактуром изнивелише јер је то реална потрошња топлотне енергије корисника.
Директор Вуковић је такође додао да је ЈП “Топлана” спремна за нову сезону, да је опрема, мрежа и котлови, стара (из 1985/6) али се редовно сервисира и одржава, да је ЈП “Топлана” последњи пут подигла цене топлотне енергије још 2017. године, да је цена гаса отишла горе за то време чак 30%, али се они труде да одрже цене на садашњам нивоу. Што се тиче новчане накнаде за Надзорни одбор, директор Вуковић је рекао да је СО Бечеј та која на нивоу општине Бечеј одлучује о висини накнада и да су оне исте у свим ЈП.
ЈП “Комуналац”
На самом почетку расправе о извештају ЈП “Комуналац” одборник “Само локално” Милан Бокун је изложио критику рада овог предузећа кроз скоро све делатности које су поверене овом предузећу, од неажурног чишћења снега током зиме, неодржавања дечијих игралишта која су углавном руинирана и која углавном нису у функционалном стању, о неажурном орезивању сувих грана и дрвећа, о недостатку градског мобилијара у великом делу града осим центра, о неодржавању пијаца, о лошем стању саобраћајница, тротоара и хорозонталне сигнализације, о запуштеним гробљима… На ове примедбе одговорио је директор овог предузећа Жељко Плавшић. Он је рекао да у складу са могућностима ово предузећа успева да обавља све делатности које су му поверене иако има мањак радника (на претходним сазивима скупштине било је речи о проблемима овог предузећа са недостатком радника због обавеза које прописује закон о забрани запошљавања у јавном сектору, прим. аут.) и да овакво тумачење (не)успешности њиховог рада је поједностављено, црно/бело. Он је такође рекао да је велики милионски уговор на коју је опозиција ставила примедбу да је страначки потписан са фирмом за одношење и уништавање анималног отпада био неопходан јер је је само на једном гробљу на Иђошком путу било преко 300 лешева крупне стока. Према речима директора Плавшића, као што се данас то често дешава, и они су у Комуналцу имали спорадичних проблема са извођачима радова на појединим пројектима посебно инфраструктурним али се све то решава у ходу и послови бивају завршени.
ЈП “Водоканал” и питање одложеног пореског прихода
Ово предузећу, према извештају о раду у претходном периоду, исказало је добит од преко 150.000 динара. Одборник Бокун је рекао да у извештају стоји да је реалан приход 1560 динара јер је остатак прихода у ставци “одложеног пореског прихода”. У веома жустрој расправи остало је необјашњено и одборницима и другим присутнима на Скупштини шта тачно представља ова ставка јер је председник Скупштине Ненад Томашевић рекао да је обавеза самих одборника да се едукују и одбио да објасни одборнику Бокуну ову разлику у тумачењу прихода. Расправа о 1500 или 150.000 оставила је на тренутак у сенци основну расправу о проблемима у функционисању овог јавног предузећа. У самом извештају, што је одборник Милан Бокун и цитирао, наведени су сви поменути проблеми које ово предузеће има када је у питању функционисање водовода у граду, од непостојања довољног бунарског капацитета, преко застареле водоводне мреже која има велике губитке, недовољних капацитета за пречишћавање вода и сходно томе свему незадовљство корисника. Директор предузећа Зоран Грић је потврдио наводе у извештају али је рекао да се проблем решавају у складу са могућностима и у сарадњи са локалном самоуправом и вишим нивоима власти као и да су у плану пројекти који ће побољшати стање пре свега водоводне мреже, бунара и пречистача.
Директор Грбић је рекао да је добро да ЈП није кредитно задужено и да може слободно да аплицира за финансијска средства за реализацију пројеката. Он је такође рекао да је Водоканал буџетска фирма али да се сами брину о себи тј. да су финансијски самостални и да су у њиховој делатности у целој Србији проблеми са губицима скоро по правилу веома велики (чак до 40% у просеку).
Након примедбе одборника Бокуна да је пример лошег одржавања постојеће инфраструктуре Водоканала и стање пречистача у Пицодеру око којег се шири смрад који је у близини његове куће па је његово сазнањео томе емпиријско, покренута је прилично бизарна расправа о мирису Пицодера.
“Пицодер не смрди, Пицодер мириши. Ми из Пицодера волимо тај мирис. Зато живимо тамо јер може нешто и да нам засмрди. У Пицодеру људи хоће да живе баш тако како је сада. Ми само треба да им мало побољшамо услове за живот, да им покосимо траву, јер тамо није покошена трава никада раније до пре две године.”, одговорио је је председник Тошић одборнику Бокуну
Маратонска седница завршена је гласањем о тачкама дневног реда на којима се одлучивало о отуђењу неких парцела у општинском власништву и именовањима школских одборе за све три средње школе.