Елаборат о санирању подземних вода у библиотеци
Зграда Народне библиотеке у Бечеју је једна од најлепших зграда у граду и у последњој деценији је неколико пута реновирана, дограђен је спратни део у оквиру којег је проширен простор за рад са веома лепом великом салом за програме и манифестације, урађени су на спрату и нови санитарни чворови и неколико канцеларија. Свим овим реконструкцијама је у великој мери повећана мултифункционалност овог простора и омогућено повећање разноврсности садржаја. Пре неколико година идеја је била и да се подрумске просторије среде и уподобе за дечије радионичарске програме, за клуб читалаца или слична окупљања и програме. У подрумским просторијама се у том тренутку налазила вода па је урађено исушивање, сечење влажних зидова и санирање простора али то није било дуг века, вода је поново надошла.
У овом делу града је проблем са подземним водама и иначе веома велик али ипак оближња музичка школа користи своје подрумске просторије редовно, тамо се налази и сала за концерте и поједине учионице па се након ове интервенције са исушивањем очекивало да ће подрумске просторије и у библиотеци моћи да се користе и да се одржавају. Поред тога, историјски гледано, подрум је у овој згради деценијама био у свакодневној употреби и функционалан простор, у једном периоду у овим просторијама био ноћни клуб који је дуго радио без већих проблема. Очигледно је да је кретање подземних вода променило ток или су настале неке друге промене посебно након изградње пословног центра поред. У сваком случају, подрум је опет годинама поплављен периодично и сва средства која су утрошена на реконструкцију подрумских просторија су пропала.
Народна библиотека Бечеј је конкурисала код Министарства културе прошле године да се пре свега уради истраживање да ли је уопште могуће урадити неку озбиљнију санацију влаге од подземних вода у зграду.
Министарство културе и информисања на конкурсу за финансирања, суфинансирања пројеката из области коришћења непокретног наслеђа одобрило је средства и урађен је елаборат и започета су истраживања.
“Ми смо коначно добили израђен елаборат о геотехничким условима санације објекта Народне Библиотеке у Бечеју. У питању је истраживање терена о протоку и ширењу подземних вода испод наше зграде које су узрочник влаге која до сада није успешно санирана у претходним грађевинским интервенцијама. Они су уградили, у оквиру овог пројекта и одређену истраживачку технику тачније пијезометре у дворишту наше зграде. Предвиђено је да ови апарати врше мерења нивоа воде и праћења кретања подземних вода годину дана и да се на основу тога касније ради пројекат исушивања и санације влаге у згради. За потребе овог пројекта добијено је од стране Министарства 256.000 динара. Након уградње пијезометра ми смо у обавези да са тих мерача очитамо податке једном месечно следећих годину дана и шаљемо фирми која је урадила елаборат. Након тога бићемо у могућности да са свим тим подацима урадимо пројектно техничку документацију за решевање проблема влаге али и санацију целе зграде. Тек након израде пројектно техничке документације ми можемо да кренемо у поступак тражења пара и за саму санацију. Дугачак је то процес, посебно када је било потребно прво да сазнамо узрок зашто је до сада било немогуће предвидета када и због чега се појављују те подземне воде у подруму. Нама су и сада зидови влажни до половине у целој згради, и можда се чак јасније то види споља јер ми смо изнутра кречили неке просторије али влага поново избија и зграда се полако слеже, урушава. То постаје алармантно. Ми имамо овде веома велики и вредан фонд књига, ту је завичајна збирка, сва сачувана периодика, то све је угрожено уколико је влага у згради таква каква је тренутно. У овом тренутку ми доле у подруму немамо воде (што је углавном случај) али то не значи да се вода неће ускоро опет појавити. Једном мора да се овај проблем реши редовним путем, више није решење привремено кречење или делимично исушивање јер зграда може да пропадне тако да више не може да се санира. Ово је, прави пут да се то ради како треба” – рекла нам је директорица ове установе Ђијанта Ловаш