Дом здравља Бечеј: Грип или прехлада

Пре неколико недеља у Дому здравља Бечеј била је организована, као и сваке године досад, превентивна вакцинација грађанства од вируса грипа. О томе како је протекла овогодишња вакцинација, какво је било интересовање разговарали смо са др Александром Новчић, специјалистом општине медицине и начелницом Служба за здравствену заштиту одраслих и са главним медицинским техничарем Дома здравља Бечеј Драганом Бановићем.

„Ове године је било повећано интересовање за вакцинацију и то скоро 50 посто више него претходних година. Претходних година уобичајено је било да негде од 750-820 вакцина поделимо у овом периоду али је ове године чак 1270 наших суграђана примило вакцину против грипа. Интересовање, у мањој мери постоји и даље па су се у појединим медијима појавиле информације да ће бити испоручен још један контигент вакцина. Ми нисмо добили никакву званичну потврду тога. Приоритет су, као и увек, имали пацијенти старији од 65 година и хронични болесници а након тога су вакцинисани сви остали грађани који су то тражили од свог изабраног лекара. Оставили смо још један број вакцина за хроничне болеснике и за оне пацијенте који имају заказану неку оперативну интервенцију.“ – рекао нам је Драган Бановић, главни техничар Дома здравља Бечеј

Нешто подробније о вакцинама које су подељене пацијентима рекла нам је др Александра Новчић: „У питању су четворовалентне вакцине које делују против два соја вируса А и вируса Б (Х1Н1 вируса А, Х312 вируса А и два соја вируса Б). Грађани треба да знају да се вакцинацијом знатно смањује вероватноћа заразе од грипа у наредном периоду. Тренутно, према информацијама из Института за јавно здравље, имамо низак ниво активности вируса.“

Битно је да грађани знају и да разликују акутне респираторне инфекције тј. да ли је у питању прехладу или грип. Људи обично ове две болести мешају и веома ретко знају да препознају шта је у питању. Прехлада је најчешће од свих респираторних инфекција, карактеристична је најчешће за најмлађи узраст и манифестује се локалним симптомима, цурењем из носа на почетку воденасто касније слузаво, мањим главобољама, повишеном температуром али највише до 37-38 степени и што је најважније прехлада траје највише недељу дана. Знаци и симптоми прехладе се разликују од болесника до болесника, а сви су благи. Инкубациони период за прехладу је кратак и већином траје од 2 до 5 дана. Кашаљ и опште лоше стање могу да трају и до три недеље. Код деце тегобе трају дуже него код одраслих, а у правилу нестају за 10 до 14 дана. Лечење прехладе је симптоматско, што значи да лечимо, односно олакшавају се симптоми. Прехлада сама по себи није опасна, али због ње можемо бити подложнији другим болестима или се могу погоршати друга патолошка стања.

„Грип је много опасније заразно обољење. Иако најчешће већина млађих људи грип сматра релативно лаком болешћу која не би требало да буде проблем да се “изгура на ногама” он захтева пре свега мировање. Симптоми грипа за разлику од прехладе су висока температуре, главобоља, бол у мишићима, нагло се погоршава стање и нагло се појављује, може да буде праћена гушобољом, кашљем, могу се јавити и мучнина и повраћање код неких случајева и поремећај ритма рада срца значи једно тешко опште стање. Потврда о постојању вируса грипа се добија лабораторијски. Специфично је да за све те респираторне инфекције нема терапије, карактеристичног лечења него се спроводи симптоматска терапија у које спада и редовно проветравање просторија, физичка активност, мировање пре свега, избегавање штетних навика, често прање руку, витаминска терапија, хидрација, лака исхрана. Веома је важно и да се не одлази у посете оболелима.“ – др Александра Новчић, спец. опште медицине

У последње време се све већи број компликација јавља управо код иначе здравих и младих особа које се ретко вакцинишу. Најчешћа компликација је упала плућа узрокована самим вирусом. Код особа које имају одређени поремећај имунитета или неку хроничну болест, компликације су углавном везане за органе који су претходно већ били болесни.