У “сајбер јазбинама” и српске девојчице

Недавни случај хапшења двоје аустријских држављана који су у Бачком Петровом Селу фотографисали наге девојчице и уживо преносили њихове порнографске представе, згрозио је јавност самом природом догађаја, а затим и чињеницом да су са свиме били упознати и родитељи, односно рођаци малодобних девојчица.

Овај догађај класификован је као „сајбер јазбина“. Иако се у Србији о овом појму мало зна, у свету је, последњих година, изузетно распрострањен. О „сајбер – јазбинама“ највише знају они који их стварају, затим педофили који их користе, али и полиција која покушава да сузбије ово кривично дело.

– Сајбер јазбине“ су просторије из којих се путем интернета и уживо, за новчану надокнаду, преносе сцене сексуалног злостављања детета. Дакле, неки педофил са било које тачке на свету може да плати особи која држи „сајбер јазбину“, да закаже термин, а онда да то злостављање прати путем рачунара. „Сајбер јазбине“ су врло организоване. Постоји група која све то припрема, затим лице које има полни однос са жртвом, педофил који све то гледа и плаћа, и на крају, група која тај материјал претвара у снимак и касније га промовише и продаје широм света за новчану надокнаду. И ми смо, нажалост, имали ту ситуацију у Бачком Петровом Селу где су се девојчице наге сликале за 500 и за 1000 динара изводиле порнографске представе пред камерама. Овде је, осим озбиљности и тежине самог догађаја, забрињавајуће и то што је то доста дуго трајало, а да се ништа није знало. Комшије нису причале, другарице су једне друге врбовале, доводиле у једну исту кућу, а сазнало се веома веома касно. Друштво у таквим ситуацијама, када постоје било какве назнаке да се дешава нешто што није добро, мора да реагује брже и ефикасније, рекао је начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије, Саша Живановић.

Овај немили догађај у потпуности се уклапа у основне дефиниције „сајбер јазбина“ и уопште у профиле интернет педофилије. Жртве обично на наговор другарица почињу да се баве сајбер сексом, јер добијају информације да је зарада добра, и да то гледају само странци које оне никада неће упознати и видети уживо. Педофили врше уплате преко агенција за трансфер новца, а деци су потребне одрасле особе које ће подићи новац. У пракси је регистровано да су обично породица или рођаци девојчица умешани и да они подижу новац.

Заједничке карактеристике свих педофила јесу висок степен стрпљена у задобијању поверења детета које желе да направе жртвом, способност да ослушкују околности у каквима дете живи, као и она да се распитују у каквом је дете односу са родитељима. Када је Одељење за борбу против високотехнолошког криминала покушало да направи профил српског педофила на основу досадашњих ухапшених и осуђених лица, то није било изводљиво.

– Ми смо покушали да профилишемо интернет предатора са наших простора. Педофилија је међународно класификована болест, али нисмо могли да издефинишемо да ли су то људи из руралних или урбаних средина, којег су нивоа образовања. Међу нашим педофилима имамо профиле од пољопривредника, доктора наука, до свештеника, тако да нисмо могли да изведемо закључак, истакао је Живановић.

Превенција неопходна

Према мишљењу Живановића, на превенцији се мора радити много више. Овакве приче, примери и закључци не смеју се пласирати само у стручним круговима, већ у свакодневници. Информације о преварама на интернету, педофилији, сектама, тероризму, емо покретима, навијачким групама, десничарским покретима, вршњачком насиљу, треба да размењујемо са пријатељима, да их делимо на друштвеним мрежама, да подижемо ниво знања и свести, и да тако спасимо децу.

Против онлајн предатора и дечије порнографије, српска полиција успешно се бори акцијом „Армагедон“ која је покренута 2010. године. Од почетка акције против 176 лица поднете су кривичне пријаве.