U “sajber jazbinama” i srpske devojčice

Nedavni slučaj hapšenja dvoje austrijskih državljana koji su u Bačkom Petrovom Selu fotografisali nage devojčice i uživo prenosili njihove pornografske predstave, zgrozio je javnost samom prirodom događaja, a zatim i činjenicom da su sa svime bili upoznati i roditelji, odnosno rođaci malodobnih devojčica.

Ovaj događaj klasifikovan je kao „sajber jazbina“. Iako se u Srbiji o ovom pojmu malo zna, u svetu je, poslednjih godina, izuzetno rasprostranjen. O „sajber – jazbinama“ najviše znaju oni koji ih stvaraju, zatim pedofili koji ih koriste, ali i policija koja pokušava da suzbije ovo krivično delo.

– Sajber jazbine“ su prostorije iz kojih se putem interneta i uživo, za novčanu nadoknadu, prenose scene seksualnog zlostavljanja deteta. Dakle, neki pedofil sa bilo koje tačke na svetu može da plati osobi koja drži „sajber jazbinu“, da zakaže termin, a onda da to zlostavljanje prati putem računara. „Sajber jazbine“ su vrlo organizovane. Postoji grupa koja sve to priprema, zatim lice koje ima polni odnos sa žrtvom, pedofil koji sve to gleda i plaća, i na kraju, grupa koja taj materijal pretvara u snimak i kasnije ga promoviše i prodaje širom sveta za novčanu nadoknadu. I mi smo, nažalost, imali tu situaciju u Bačkom Petrovom Selu gde su se devojčice nage slikale za 500 i za 1000 dinara izvodile pornografske predstave pred kamerama. Ovde je, osim ozbiljnosti i težine samog događaja, zabrinjavajuće i to što je to dosta dugo trajalo, a da se ništa nije znalo. Komšije nisu pričale, drugarice su jedne druge vrbovale, dovodile u jednu istu kuću, a saznalo se veoma veoma kasno. Društvo u takvim situacijama, kada postoje bilo kakve naznake da se dešava nešto što nije dobro, mora da reaguje brže i efikasnije, rekao je načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, Saša Živanović.

Ovaj nemili događaj u potpunosti se uklapa u osnovne definicije „sajber jazbina“ i uopšte u profile internet pedofilije. Žrtve obično na nagovor drugarica počinju da se bave sajber seksom, jer dobijaju informacije da je zarada dobra, i da to gledaju samo stranci koje one nikada neće upoznati i videti uživo. Pedofili vrše uplate preko agencija za transfer novca, a deci su potrebne odrasle osobe koje će podići novac. U praksi je registrovano da su obično porodica ili rođaci devojčica umešani i da oni podižu novac.

Zajedničke karakteristike svih pedofila jesu visok stepen strpljena u zadobijanju poverenja deteta koje žele da naprave žrtvom, sposobnost da osluškuju okolnosti u kakvima dete živi, kao i ona da se raspituju u kakvom je dete odnosu sa roditeljima. Kada je Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokušalo da napravi profil srpskog pedofila na osnovu dosadašnjih uhapšenih i osuđenih lica, to nije bilo izvodljivo.

– Mi smo pokušali da profilišemo internet predatora sa naših prostora. Pedofilija je međunarodno klasifikovana bolest, ali nismo mogli da izdefinišemo da li su to ljudi iz ruralnih ili urbanih sredina, kojeg su nivoa obrazovanja. Među našim pedofilima imamo profile od poljoprivrednika, doktora nauka, do sveštenika, tako da nismo mogli da izvedemo zaključak, istakao je Živanović.

Prevencija neophodna

Prema mišljenju Živanovića, na prevenciji se mora raditi mnogo više. Ovakve priče, primeri i zaključci ne smeju se plasirati samo u stručnim krugovima, već u svakodnevnici. Informacije o prevarama na internetu, pedofiliji, sektama, terorizmu, emo pokretima, navijačkim grupama, desničarskim pokretima, vršnjačkom nasilju, treba da razmenjujemo sa prijateljima, da ih delimo na društvenim mrežama, da podižemo nivo znanja i svesti, i da tako spasimo decu.

Protiv onlajn predatora i dečije pornografije, srpska policija uspešno se bori akcijom „Armagedon“ koja je pokrenuta 2010. godine. Od početka akcije protiv 176 lica podnete su krivične prijave.